KOJA JE RASA VAŠ IZBOR: alpska, sanska ili možda burska?
Pitanje koje na samom startu sebi morate postaviti, jeste da li želite kozu zbog mleka ili zbog mesa?
U Evropi se u odnosu na svetsku populaciju uzgaja oko 2% koza, međutim proizvodnja kozjeg mleka ima udeo od 15% u odnosu na svetsku proizvodnju. To nas dovodi do zaključka da je Evropa stecište proizvodnje kozjeg mleka, dok se u svetu ona uzgaja najviše zbog mesa. Prema ovoj statistici i Srbija je deo Evrope, jer su i kod nas zastupljene upravo mlečne rase: alpska, sanska, balkanska i samo u tragovima domaća bela koza. Prema rečima profesora Ivana Pihlera sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, pitanje koje budući farmer sebi mora postaviti jeste šta je to što želi i koliko se tome može ozbiljno posvetiti:
“Kada čovek pomisli na kozarstvo, pomisli na proizvodnju mleka. Ako čovek želi time intenzivno da se bavi onda će uzeti neku od plemenitijih rasa kao što su alpska ili sanska koza. Ako ima veće pašnjačke površine i ne želi intenzivnu proizvodnju, onda će izabrati balkansku kozu.”
Dakle, u Srbije su najzastupljenije alpska i sanska koza.
Alpska koza
Alpska koza potiče iz švajcarsko-francuskih Alpa. Poznata je i pod imenom francuska alpska koza i kao francuska alpina. Rasa je stvorena selekcijom na visoku proizvodnju mleka. U laktaciji, koja traje tri meseca, daje preko 700l mleka. Zahvaljujući selektivnom gajenju zapati mogu da proizvedu 800, pa i preko 900kg mleka. Dobro se prilagođava različitim klimatskim uslovima kao i sistemima gajenja. Upravo zbog visoke mlečnosti, alpina je bila najbolji izbor i za Rajka Varadinca iz sela Kumane, koji danas ima farmu od 50 grla:
“Mislim da je alpina najzastupljenija u Srbiji, a zašto je to tako? Zato što može i u ekstenzivnom uzgoju da da dobre rezultate. Dok je sanska i za intenzivni uzgoj. Ja sam se iz tih razloga i opredelio za alpinu, jer je na tržištu najviše ima.”
Sanska koza
Ova rasa dobila je ime po regionu Sane, u Švajcarskoj. Ova rasa koza je takođe nastala planskom selekcijom za visoku proizvodnju mleka. Sanska koza je čisto bela i kratkodlaka. Jedna je od najkrupnijih rasa koza koje su stvorene u Švajcarskoj. Sanska rasa koza u toku jedne laktacije proizvede i do dvadeset puta više mleka od svoje telesne mase. Ovu rasu je pre 14 godina izabrao i Milan Ćuk iz Banatskog Karađorđeva, iako je na startu imao iskustva i sa alpskom. Međutim, shodno uporednom iskustvu i potrebama proizvodnje, opredelio se za sansku. Njegovo stado trenutno broji 100 grla, pa u porodičnoj mlekari na godišnjem nivou preradi oko 70.000 litara mleka:
“Po mom iskustvu sanska koza ima dužu laktaciju. Što se tiče ishrane i otpornosti , tu i nema veće razlike. Ali alpske koze čim prime jarca, počinju da zasušuju, dok sanske koze moram ja da zasušujem dajući im manje hrane.”
Burska koza
Zbog velikog akcenta koji je stavljen na mleko, u Evropi je jareće meso bukvalno nus produkt u ovoj grani stočarstva. Zapravo, samo jedna rasa se smatra tovnom, a to je burska koza koja je probudila veliko interesovanje i u Srbiji. Jedan od zaljubljenika u ovu rasu je Kosta Stojšin iz Žablja koji je pre 5 godina nabavio prva grla, a danas ih ima 30-ak:
“Burske koze su mi veoma lepe, prvi put kad sam ih video odmah sam poželeo da ih imam. Nisu zahtevene za držanje, jedu sve, nije im neophodan koncentrat. One sa dosta lošijom hranu, postignu odlične rezultate. Jarići budu jako lepi, a meso vrhunsko.”
Burska koza potiče iz Južne Afrike, a njeno ime prevedeno sa holandskog jezika znači „farmer“. Nastala je ukrštanjem evropskih i afričkih rasa koza. Burske koze su dosta nabijene i odmah se vidi da su mesnatije od koza čija je namena da se od njih dobija mleko. Odrasle burske koze mogu biti teške oko 90 kilograma, a jarčevi su uglavnom preko 100 kilograma. Koze imaju mleka isključivo samo koliko je potrebno za jarad i ne mogu da se muzu, što je kod mnogih naših farmera i bilo presudno.
Međutim, problem je što u Srbiji trenutno zvanično ne postoji niti jedno grlo, te budite oprezni prilikom nabavke.
Za koju god rasu da se odlučite, važno je da grla poseduju svu neophodnu dokumentaciju, jer samo na taj način proizvođač može planirati svoju buduću proizvodnju i stvoriti zdravo stado.
