U iščekivanju zvaničnih podataka popisa o broju stoke po vrstama i kategorijama, poznavaoci prilika, i dugogodišnji proizvođači, upozoravaju na to da je broj rogate stoke u drastičnom padu i da se odavno uključila crvena lampica. Milija Palamarević, doktor veterinarskih nauka i uzorni proizvođač mleka iz Guberevca, kod Knića, kaže da nam je stočni fond poslednjih godina višestruko smanjen, a da je stanje na terenu još i gore od statističkih podataka. Prema njegovim rečima, trenutno se u Veterinarskoj bazi podataka nalazi oko 350 hiljada grla stoke, što je skoro dvostruko manje u odnosu na prošlu godinu.
Problemi sa viškovima mleka, zatvaranjem mini mlekara i nemogućnošću prodaje mleka, doveli su mnoge manje proizvođače do ruba propasti, bili su prinuđeni da rasprodaju svoja grla klanicama. A kada se jednom stavi katanac na štalu, nekoliko generacija iz te porodice sigurno neće imati interes da ožive stočarsku proizvodnju, razočarano dodaje Palamarević.
Milija kaže da su mu njegove kolege veterinari preneli da je situacija u okolini Sjenice alarmantna, budući da male proizvođače otkupljivači mleka uslovljavaju sramotno niskim otkupnim cenama mleka, te su prinuđeni ili da zasušuju krave ili da prosipaju mleko. Milija kaže da nakon prodaje krava, i gašenja gazdinstva, svi ti stariji domaćini, gotovo po pravilu umiru, jer ne mogu da podnesu taj poraz i sramotu za svoju porodicu.
Neophodna je Nacionalna strategija za razvoj poljoprivrede
Milija Palamarević je uz sve svoje porodične i poslovne obaveze, preuzeo na sebe i misiju predvodnika preporoda stočarstva i života na selu. Dok, kako zabrinuto ističe, ne bude kasno. Većina škola u tim šumadijskim selima je zatvoreno, u 400 kuća u Guberevcu, ima svega desetak dece, u oklnim selima situacija je još i gora.
Gašenjem stočarskih farmi, mlađi domaćini kreću u potragu za boljim životom u inostranstvu, čime se smanjuju nade za opstankom sela. Propadanje stočara, država bi mogla da zaustavi usvajanjem petogodišnje Nacionalne strategije za oporavak poljoprivrede, napominje Palamarević, ali bi pre toga trebala da donese zaštitnu otkupnu cenu mleka, koja bi trebala da bude ista za sve proizvođače, i koja ne bi smela da bude niža od 65 dinara za litar.
Osim toga, država bi trebala da zauzda i moć mlekara monopolista ali i trgovinskih lanaca, koji su, kako ističe naš sagovornik, poslednjih godina profitirali na muci seljaka. Zato je, prema njegovom mišljenju, imperativ seoskog razvoja u konstantnoj edukaciji i usavršavanju proizvođača, kako bi lakše mogli da se uhvate u koštac, sa surovim tržišnim okolnostima.
Edukacija prioritet svih prioriteta od malih nogu
Kako je sa ponosom podelio sa nama, bio je najbolji đak u osnovnoj i srednjoj školi, na Veterinarskom fakultetu je diplomirao pre roka sa prosečnom ocenom 9,61, a po dobijanju zvanja doktora veterinarskih nauka, vratio se u rodno selo, gde ga meštani svakodnevno viđaju u gumenim čizmama na traktoru, pre prvih petlova.
Uz pomoć supruge i roditelja, vodi brigu o 140 grla, simentalske rase, koja su smeštena na spratu moderne štale. U prizemlju mu se nalazi sva mehanizacija koja je potrebna za pripremu hrane. Kada se budu stekli svi uslovi, planiraju da naprave i jednu silo-jamu, a voleli bi da kupe i miks prikolicu, za efikasnije mešanje hrane za stoku.
Trenutno njegove krave u proseku daju dvadesetak litara mleka dnevno, te će mu cilj u budućnosti biti i podizanje mlečnosti krava.Milija pohvaljuje svoje kolege iz Vojvodine, koji su uspeli da modernizuju svoje farme uvođenjem robotizovane muže, i napominje da bi to trebalo da bude cilj i ambicija i ostalih stočara u Srbiji.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: doktor veterinarskih nauka Milija Palamarević
