Sve što je Miroslav Gabrić iz Subotice do sada u životu radio, bilo je planski, pripremljeno i promišljeno. Nikada nije išao glavom o zid, ili grlom u jagode, nije srljao u poslovne odluke, temeljno bi ih sagledavao pre donošenja. Tako je bilo i kada se po povratku iz Austrije, odlučio za izgradnju farme ovaca i koza, u blizini Ludaškog jezera, na severu Bačke, koja je do pre par godina bila najveća organska farma u našoj zemlji. Iako je farma uspešno poslovala, na mestu gde su nekada pasle ovce i koze, danas su goveda. Miroslav kaže da je farma opstala njegovoj upornosti, ali je zbog manjka kvalitetne radne snage, bio prinuđen da se odrekne ovaca i koza, i da se preorijentiše na životinje koje ne zahtevaju toliko ljudskog angažmana. Staru garnituru radnika, koji su navikli na red, rad i disciplinu, kako sa ogorčenjem u glasu kaže Miroslav, nažalost, zamenili su neradnici, koji su mu na imanju pravili više štete nego koristi.
Salers goveda samoodrživa, čovekova intervencija minimalna
Deficit radne snage, ali i potreba da se oproba u nekoj novoj proizvodnji, odredili su njegove dalje poslovne odluke. Nakon kraćih konsultacija sa kolegama stočarima, i veterinarima, odlučio se za uvoz Salers goveda i trenutno je jedini odgajivač te francuske rase goveda u Srbiji. Reč je o autohtonoj francuskoj rasi, koja je veoma rasprostranjena u toj zemlji, trenutno imaju oko 400 hiljada umatičenih grla. Zbog samostalnosti krda, čovekova intervencija je minimalna, što je Miroslavu bio glavni razlog za kupovinom te rase. Borave u strujom ograđenom prostoru, na oko 120 hektara zemlje, te ih je teško ukrasti, sigurno bi se branile rogovima. Za mnoge stvari se priroda potrudila, krave se same tele, bez pomoći veterinara, tele je sa majkama 8 meseci, nakon čega se odvajaju i uključuju se u tov sa drugim odraslim jedinkama. Ceo ciklus je zaokružen, zadovoljno ističe Miroslav. On je u šali dodao da su njegova grla samoodrživa 365 dana u godini, i da ih samo treba pustiti na miru. S obzirom na to da se odgajaju u ekološkim uslovima, na imanju kraj Ludaškog jezera, nisu sklone bolestima i dobro su se adaptirale na vojvođanske klimatske uslove.
Celu zimu provode na otvorenom, dobro podnose minuse
Od oko 300 grla, četiri su bikova, a ostalo ženke i telad. Zbog velikog broja sušnih dana, Miroslav mora da im obezbedi i dopunsku ishranu. Budući da su kiše izostale, livadska trava je slabijeg kvaliteta, te im Miroslav svakog dana ubacuje i tri bale sena i slame, kako ne bi gubile na kilaži. U zimskim mesecima ishrana krava podrazumeva da im daju raž, sudansku travu i seno. Koncentrat, kukuruz i lucerku, koji se najčešće koriste u tovu, a koje su najveće stavke u proizvodnji, Miroslav ne daje svojim životinjama, te nije teško zaključiti da je uzgoj Salers rase goveda više nego isplativ. Najveći deo godine Gabrićeva goveda provode na livadi pod vedrim nebom, sa prvim snegovima sele se u deo sa objektima. Objekat je otvoren, ali ih štiti od padavina. Prošle zime, koja nije bila jako oštra, i kada temperature u tom kraju nisu bile niže od minus 12, Miroslavljevo krdo, od najmlađih do najstarijih grla, je provelo na otvorenom, i dobro su podneli hladnoću. Ovo je druga godina od kako je Miroslav počeo da se bavi uzgojem ove rentabilne rase goveda. Kako kaže, sada je već uspeo da spozna sve njihove prednosti i mane. Budući da je Miroslav prvi uvezao tu francusku rasu u našu zemlju, telefon ne prestaje da mu zvoni, sa pozivima stočara koji bi voleli da se oprobaju u njihovom uzgoju. Ljudi su, kaže Miroslav zainteresovani da kupe grla od njega, ali on u narednih nekoliko godina neće imati robe za prodaju, jer želi da udvostruči broj grla. Kada se budu stekli uslovi, prodavaće priplodni materijal, najverovatnije sve količine Francuzima, dok će se muška grla prodavati klaničarima.
Iznos subvencija dobar, ali se dugo čeka na njih
Kada je reč o državnoj pomoći, Miroslav kaže da je sve ove godine, i kada se bavio ovčarstvom i kozarstvom, a i sada kada drži tovna goveda, bio zadovoljan iznosom subvencija, od 56 hiljada dinara po grlu za organsku proizvodnju, ali bi voleo kada bi im novac ranije legao na račune. Miroslav je, kaže, zadovoljan postignutim do sada, i ne planira veliko proširenje stada, do 400 grla, što je i kapacitet imanja. Kako kaže, iako je završio Srednju saobraćajnu školu, smer mašinovođa, nikada nije seo u kabinu vozača, ali je često putovao u evropske zemlje, u Austriji je radio kao trgovac 5 godina. Veliki je zaljubljenik u prirodu i životinje, i veruje da će i penzionerske dane provoditi u druženju sa njima, ali ne isključuje ni mogućnost drugih poslovnih izleta, poput povrtarske proizvodnje.
