Kada pričamo o selima i mladima, uvek je to tema u vezi sa odlaskom mladih iz ruralnih područja u gradove. To i jeste tužna slika i sudbina u svim krajevima Srbije. Međutim, u selu Lelić kod Valjeva upoznali smo Ivana Bojanića koji je, kao i njegov rođeni brat, rešen da ostane na selu i da se bavi poljoprivredom. Naime, Bojanići proizvode mleko što je i primarna delatnost na njihovom gazdinstvu.
“Bavimo se proizvodnjom mleka. Brat i ja smo rešili da nakon škole ostanemo na selu, na porodičnom imanju i da se bavimo poljoprivredom. Imamo trenutno 18 grla na muži. Radimo i zemlju, svoju, ali uzimamo dosta u zakup, a najviše sejemo kukuruz za silažu.” – kaže mladi Ivan Bojanić.
Oduvek je na ovom imanju bilo krava, priča nam Ivan. Tokom poslednjih nekoliko godina farmu su uozbiljili. Povećali su broj grla i unapredili sam kvalitet mleka. Zastupljen je samo simentalac, jer je u ovim planinskim krajevima on najbolji, smatra naš domaćin.
“Prosek je između 25 i 30 litara po kravi. To je zadovoljavajuće u ovim našim krajevima, naravno uvek se teži maksimumu. Genetika je tu najvažnija. Krave osemenjavamo elitnim bikovima, a veliki udeo ima naravno i ishrana, koja mora biti kvalitetna i obimna.” – kaže naš domaćin.
Cena mleka se tokom godine menja, ali je najvažnije dobiti maksimum, smatra naš domaćin. Velika je razlika između cene mleka iz prve klase i mleka koje ne ispunjava te uslove.
“Trenutna cena za mleko je 36 dinara plus premija. Izlazili smo i do 40 dinara, ali nadam se da će se sad iznivelisati cena u našu korist. Obično tako bude u ovom periodu godine.” – kaže Ivan.
INFRASTRUKTURA U VEOMA LOŠEM STANJU
Troškovi proizvodnje rastu iz godine u godinu. Najveća stavka je nafta, bez koje ne mogu ni da izađu iz dvorišta. Osim toga, u ovim planinskim selima obrađivanje zemlje iziskuje puno više truda, rada, amortizacije, a u istom su košu kao i svi drugi. Ipak, ono što tišti ove ljude i ono što ne prati priču o tome da mladi treba da ostanu na selu, jesu problemi infrastrukture kao što su to put i voda. Umesto da ulažu u objekte i krave, Bojanići su bili primorani da ulože u bunare kako bi grla imala vodu za piće.
“Izbušili smo bunar na 149 metara. Koštalo nas je 10 000 eura. Umesto da sam te novce uložio u objekte, ja sam morao iskopati bunar, jer džabe nam krave, ako nema vode.” – kaže naš domaćin.
A put je posebna priča. Svega 800 metara pravi problem ovim mladim domaćinima, posebno kada dolaze cisterne po mleko.
“Put nam je veliki problem. To nam obećavaju već godinama unazad, ali nam se čini da vlast želi da nas otera odavde. Ne trebaju im mladi na selu.” – žali se s razlogom Ivan.
Uprkos brojnim problemima koji prate mlečno govedarstvo, a pre svega uprkos problemima sa infrastrukturom, Bojanići ne odustaju. U planu im je proširenje štale za još 10 grla. Inače, i Ivan i njegov bratu su oženjeni, imaju po dvoje dece, te zaista predstavljaju potencijal za očuvanje sela i poljoprivredne proizvodnje u Leliću. Trebalo bi im dati malo vetra u leđa, kako se pod naletom teškoća koje prate domaću poljoprivredu, ne bi predomislili, kao mnogi mladići iz ovog dela Srbije.
