Svaki stočar mora da bude i ratar, jer jedno bez drugog ne ide, kaže naš sagovornik Branko Ružić iz Sutjeske, koga smo sreli na njivi, usred posla. Kako to obično na selu biva, i Branko je od dede i oca nasledio imanje, pa je zajedno sa bratom, nastavio da se bavi ovim poslom.
U čitavom gazdinstvu, osim Branka i njegovog brata, pomažu i supruge, a i deca pomalo učestvuju. Kako Branko kaže, dečaci su više zainteresovani nego devojčice. Što se govedarstva tiče, na farmi našeg sagovornika, usled prilika, prešlo se isključivo na tovno govedarstvo.
„Mi smo se ranije bavili mlečnim govedarstvom. Imali smo 2500 mleka na dan, ali pošto smo išli u minus, nismo mogli to da izdržimo, pa smo prešli na sistem krava – tele, tovimo junad. Nismo hteli da uništimo grla, zato što smo do njih došli mukotrpnim radom“ – kaže naš sagovornik.
Stanje u poljoprivredi
U poljoprivredi je stanje teško, slažu se gotov svi. Kao i većina poljoprivrednika u Srbiji, Branko je mišljenje da bi veća pomoć koju država daje, mogla da bude rešenje za trenutno stanje u poljoprivredi.
„Mislim da država mora da pomogne poljoprivrednicima, da makar te subvencije budu kao u državama u regionu. Bosna, Hrvatska i Rumunija, svi imaju bolje subvencije od nas. Mi ne možemo biti konkurenti s njima nikako“ – kaže Branko.
Branko kaže i da su u problemu da ne mogu da plate zakup državnog zemljišta. Kod njih je proglašena i elementarna nepogoda i ništa se ne dešava, te se Branko boji da nisu ostavljeni na cedilu.
„Ovo je lep posao, iako je težak i naporan, ali bez ljubavi nema ništa. Mislim da je ovde ostala samo čista ljubav i ko iz hobija radi. Problem je veliki i ni sam ne znam kako bi se rešilo. Za sve postoji rešenje, ali tu treba da se sedne i vidi šta da se radi, inače, srpski seljak će da nestane – to je sto posto “ – zaključuje Branko.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Branko Ružić, ratar i stočar iz Sutjeske
