Potencijalni izvoz govedine na tržišta Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Rusije i Kine, ponovo je aktuelizovao tov junadi među domaćim stočarima. Podeljena su im mišljenja o tome treba li se investirati novac u tu proizvodnju. Jedni veruju u to da će tov junadi u budućnosti biti razvojna šansa domaće poljoprivrede. Drugi smatraju da je ta grana još uvek nedovoljno stimulisana. Istina je negde između, smatra banatski poljoprivrednik, Branko Trifunov iz Sanada.
Poslovne krahove nadvladao optimizam
Kada se upuštao u taj posao, sa svojim prijateljem, bio je svestan činjenice da je reč o investiciji “na duge staze” i da to nije brza zarada “preko noći”. Uprkos činjenici što se školski pridržavao svih neophodnih koraka u uzgoju, profit se nije realizovao ni nakon nekoliko godina. Tada je uvideo da sva obećanja koja je svakodnevno slušao koju perspektivu ima tov junadi, su prazna. Pokajao se što taj novac nije uložio u tov svinja. Sa ove vremenske distance nije dovolojno sagledao rizike te investicije. Čini mu se da je prebrzo i nespremno ušao u tu priču, bez objekata i mehanizacije specijalizovanih za tov junadi, a pre svega bez poznatog kupca. Nije ih, priča nam o svojim poslovnim krahovima, napuštao optimizam ni nakon debakla sa farmom puževa. U nju su investirali oko 15 hiljada evra. Ubrzo su shvatili da su se svrstali na listu nasamarenih poljoprivrednika. Ubrzo posle toga usledio im je još jedan poslovni neuspeh. Sa uvoznim sadnicama kupina, koje su, kako se ispostavilo, bile zaražene tako da ih čak ni ukućani nisu mogli degustirati. Skepsa ga nije napustila od tih dana.
Samo veliki proizvođači ugledaće “svetlo na kraju tunela”
Ako se tome dodaju i nestabilno tržište, niska cena, skupa hrana i problematičan kvalitet teladi, ne čudi ga, kako kaže, što je u Srbiji sve manje tovljača junadi. Samo najsnalažljiviji uzgajivači, sa preko 200 grla goveda, moći će da vide svetlo na kraju tunela. Nadaju se da će im se uložen trud i sredstva isplatiti. U namenskom objektu, koji su podigli pre nekoliko godina, Trifunovi su u turnusu, tovili po 20 bikova. Danas ih imaju svega sedam: 4 bika i 3 teleta. Oni će, kada dostignu potrebnu kilažu, biti otpremljeni, najverovatnije, poznatim kupcima sa Kosova i Metohije.
Krediti “omča oko vrata” poljoprivrednicima
Nabavka kvalitetne muške teladi, sa dobrim genetskim potencijalom sve je skuplja, kaže Trifunov. Tržišna cena bikova sve je nepovoljnija. Jedva da se pokriju osnovni troškovi. Bez kredita, malim proizvođačima je taj vid proizvodnje nezamisliv. Kada mu bude skinuta poslednja rata višegodišnjeg kredita, više ne želi na taj način da se zadužuje. Ni trenutna niska otkupna cena, 1,90 evra po kilogramu, ne doprinosi promeni njegove odluke. Stalne oscilacije u ceni i nesiguran plasman samo retki proizvođači mogu da isprate. Njegova grla nisu u prednosti na pijaci ni zbog činjenice što su mešane rase. Prioritet ima, pre svega, simentalska rasa.
Subvencije stub proizvodnje
I pored toga što često kasne, subvencije su, kaže naš sagovornik, stub proizvodnje. Država bi, po njegovom mišljenju, trebalo da obezbedi veću stabilnost na tržištu. Kako navodi, cena nafte je za 7 godina drastično poskupela, a i ostale inpute teško mogu da isprate. Postojećih 120 svinja u tovu, Branko bi voleo da utrostruči i da se ozbiljnije posveti tovu svinja. Smatra da je to perspektivnije od tova bikova. Svestan je da je put do ostvarenja željenog cilja dug. Rukovodi se životnom devizom da se samo upornim i temeljnim radom mogu postići rezultati. Odlučan je da se, uprkos brojnim preprekama, izbori za svoje „mesto pod suncem“.
