Tov svinja nije uzgredna proizvodnja

0
764
Agrosaveti - Tov svinja 01
Timac AGRO

Tov svinja nije uzgredna proizvodnja iz zadnjeg dvorišta kako mnogi misle, nego joj se mora pristupiti sa mnogo znanja da bi krajnji rezultat bio tovljenik koji ima velik procenat mesa, brz prirast i dobru konverziju hrane.

Kalif-480-EC-1038x172

Kukuruzom koji se proizvede u Srbiji naša zemlja mogla bi da nahrani 12 do 14 miliona tovljenika svinja i na taj način ostvari trostruko veću zaradu nego prodajom ove žitarice. Međutim, da bi se to dogodilo, neophodno je da se promeni čitav sistem proizvodnje. Proizvođači moraju da se udruže, odrede cilj svoje proizvodnje i nauče kako da proizvode kvalitetne tovljenike uz minimalnu cenu koštanja, kaže dr Ivan Radović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

BASF - Systiva-1068x172px

„Moramo da shvatimo da tov svinja nije uzgredna proizvodnja iz zadnjeg dvorišta kako mnogi misle, nego joj se mora pristupiti sa mnogo znanja da bi krajnji rezultat bio tovljenik koji ima velik procenat mesa, brz prirast i dobru konverziju hrane.“ Naš sagovornik smatra da je tov svinja proizvodnja budućnosti, jer u vrlo kratkom roku svinje daju veliki broj potomaka, pa je ovu proizvodnju moguće relativno brzo obnoviti.

Kalif-Mega-1038x172

„Prema nekim podacima, u Srbiji postoji oko 40.000 praznih objekata u kojima se svojevremeno organizovao tov životinja i oni bi ponovo brzo mogli da budu u funkciji. Da bi se to dogodilo, neophodno je da proizvođači budu edukovani, ali i da se konsultuju sa stručnjacima koji će im pomoći da ostvare dodatu vrednost u proizvodnji.“

BASF - Butisan-1068x172px

„Pre svega, potreban je veliki oprez prilikom nabavke roditeljskih životinja jer, ako se tu pogreši, a zna se da jedna krmača za dve godine daje 100 direktnih i indirektnih potomaka, proizvođač može da se nađe u velikom problemu. Ova greška može da dovede do povećanja konverzije hrane ili smanjenja prirasta, a u oba slučaja povećava se cena koštanja tovljenika, odnosno smanjuje rentabilnost proizvodnje.“, kaže Radović.

BASF - Caramba-1068x172px

Priplodni materijal iz zemalja EU

PROČITAJTE I...  Podsticaji za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za početnike

U našu zemlju se, navodi naš sagovornik, već decenijama uvozi priplodni materijal iz Austrije, Danske, Nemačke, ali te životinje vrlo često u praksi ne ostvaruju očekivane rezultate. Razlog za to je, po njegovom mišljenju, dvojak. Najpre, mi smo relativno mali kupci i ne možemo očekivati da će nam ove zemlje prodati najbolja grla koja imaju. S druge strane, kako tvrdi, i sami proizvođači dosta greše, jer ne obezbede potrebne uslove da bi ove životinje u proizvodnji mogle da ostvare svoj maksimum.

Napominje i da postoji težnja da se u praksu uvede plaćanje tovljenika na liniji klanja, odnosno na osnovu njihovog kvaliteta i sadržaja mesa u polutkama, jer će se na taj način stimulisati oni koji proizvode bolje, a klanice će tačno znati šta od koga kupuju.

„Departman za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu uključen je u projekat koji finansira Pokrajinska vlada i zahvaljujući tome, kupljena su tri aparata za merenje mesnatosti na liniji klanja, koji se po osnovu poslovno-tehničke saradnje nalaze u klanicama. U tim klanicama se pomoću njih meri mesnatost svinja koje se dopremaju na klanje. Nakon završetka projekta znaće se približan kvalitet tovljenika kada je u pitanju njihova mesnatost. Podaci dobijeni u ovom projektu iskoristiće se za to da se pokrajinskoj i republičkoj vladi sugeriše kako da na najefikasniji način uspostave ovaj sistem plaćanja.“, objašnjava Radović.

PROČITAJTE I...  Ove godine rekordan rod kukuruza

Ocena mesnatosti tovljenika

Prilikom ocene mesnatosti tovljenika na liniji klanja, kako je rekao prof. dr Radović, primenjivaće se SEUROP sistem, koji podrazumeva da svako slovo u imenu ovog standarda podrazumeva određen kvalitet tovljenika. Pri tome, najkvalitetnija je S kategorija, u koju se ubrajaju tovljenici s više od 60 odsto mesa. Takođe, napominje da se u državama u kojima je svinjarstvo razvijeno već primenjuju i potkategorije ovog sistema koje svaku kategoriju dodatno razdvajaju. Razlog za to je što su kvalitetni evropski proizvođači već dostigli svoj maksimum i ujednačili proizvodnju, pa se dodatnim rangiranjem omogućava finija selekcija i dodatno stimulisanje najboljih među njima.

Vakcinacija protiv svinjske kuge

Profesor napominje da, uz mnogobrojne nedaće koje su se nagomilale u ovoj proizvodnji, dodatni problem pravi to što se još uvek primenjuje vakcinacija protiv svinjske kuge. Ali, smatra da bi brzopleto napuštanje ovog načina kontrole zdravlja svinja, bez prethodnog uspostavljanja efikasnog sistema kojim se prevenira izbijanje bolesti, bilo rizično i potencijalno bi izazavalo još veći problem. Prestanak vakcinacije značio bi otvaranje vrata Evropske unije za izvoz naše svinjetine, ali dok se to ne dogodi, treba uzeti u obzir i ostala tržišta na kojima bi bio moguć plasman. Ipak, o kojem god tržištu da se radi, prednost pri kupovini imaće oni koji u kontinuitetu mogu da obezbede jeftinije, a kvalitetnije tovljenike

PROČITAJTE I...  Savetovanje mladih poljoprivrednika i agronoma Srbije

Izvor: Agronews, Poljoprivrednik

DK Banner 720x90

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime