Na područje Šamca u okruženje zaštićenog močvarnog staništa „Tišina“, nakon 70 godina vraćena su podolska grla. Ova goveda vraćena su na ove prostore u sklopu obnavljanja i održavanja vlažnih livada i pašnjaka, ugroženih staništa uz reku Savu.
Podolska goveda su primitivna rasa koja je direktan potomak evropskog divljeg goveda „tur“. Od njega potiče većina današnjih komercijalnih rasa koje se uzgajaju za tov ili mleko. Ispaša starih autohtonih rasa goveda jedan je od najboljih načina održavanja ravničarskih livada i pašnjaka koja nestaju u celoj Evropi. Ona su istvoremeno važna staništa raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. Danas ova rasa opstaje u malom broju u zemljama u okruženju pasući po prirodnim rezervatima poput Zasavice, Palićkog jezera, Gajne u Slavnoskom Brodu, Lonjskom polju itd. U njima služe održavanju ugroženih staništa, u svrhu turizma i održive poljoprivrede.
ZAŠTO SU NESTALA PODOLSKA GOVEDA SA PAŠNJAKA?
Podolska goveda su stara rasa koja je služila kao radno goveče. Radi se o snažnoj i relativno krupnoj rasi (krave 400-600 kg, bikovi 750 – 1000 kg) sa velikim rogovima. Mogu dostići do 1,5 m kod bikova. Rasa je jako prilagodljiva na slabe uslove ispaše, klimatske promene i bolesti. Uzgoj ne zahteva velike troškove oko uređenja pašnjaka ili objekata.
“Ova rasa je nestala, jer je poljoprivreda mehanizovana i modernizovana pa su tako radne rase postepeno izgubile na značaju. Međutim sa njima su nestali i stari pašnjaci, lokalna priroda, kao i kulturna raznovrsnost i tradicija ovih prostora. Na području Posavine postojala su podolska grla sve do sredine 20. veka. Tada su poslednja nestala upravo na području Šamca, gde ih, igrom slučaja, vraćamo, odnosno reintrodukujemo nabavkom od naše prijateljske organizacije Brodsko ekološko društvo, Slavonski Brod.“ – izjavio je Jovica Sjeničić, koordinator projekta.
BUDUĆNOST JE U ODRŽIVOJ PROIZVODNJI HRANE
Aktivnost je osmišljena u sklopu projekta „Revitalizacja vlažnih livada i pašnjaka močvarno-barskog kompleksa Tišina, koji finansira Euronatur, a partnerski sprovode udruženja „Naše ptice“ i „Društvo za istraživanje i zaštitu biodiverziteta“. Projekat podržavaju i opština Šamac i Domaljevac, a u projekat će se uključiti i Institut za genetičke resurse Univerziteta u Banja Luci, koji je posvećen očuvanju gena gajenih životinja i biljaka, jer je ovo matično stado primer in situ očuvanja genetičkih resursa.
Priroda danas trpi ogromne promene i poremećaje. To se jasno vidi i odražava na ekonomiju, samu poljoprivredu, pa i svakodnevni život. Više nego jasno je da je naša budućnost u održivoj proizvodnji hrane i očuvanju starih znanja, veština kao i rasa i sorti. One predstavljaju šansu za inovacije u poljoprivredi koje su nam neophodne kako bi se izborili sa promenama koje dolaze.
Autor: Jovica Sjeničić „Društvo za istraživanje i zaštitu biodiverziteta“
