Farma ovaca rase Romanovska u selu Lelic

U selu Lelić nadomak Valjeva obišli smo porodicu Dobrašinović čija farma ovaca traje već pola veka. Ova tradicija je započeta sa sjeničkom ovcom, a od pre desetak godina na farmi se nalazi i carska ovca, odnosno romanovska. Iako ima visoko obrazovanje, naš domaćin, Vladimir Dobrašinović, nije odustao od porodičnog posla. On je celokupnu priču uozbiljio, te je ova farma ovaca jedna od najboljih po proizvodnji priplodnog materijala u Srbiji, ali i šire.

“Selekcija je osnov svega. Što se sjeničke tiče imamo standard u toj rasi. To više nije ovca koja je teška 50-70 kilograma, već 80-110 kilograma. To se dobija hranom i selekcijom, bez hrane, nege i selekcije nam uspeha ni u jednoj proizvodnji.” – naglašava Vladimir Dobrašinović.

A rezultati na ovoj farmi su zaista impesivni. Puna pažnja se posvećuje svakom segmentu: od ishrane, pa sve do selekcije koja je ovde itekako oštra.

“Kod sjeničke se ostavljaju jagnjad samo od onih ovaca koje se blizne. Ovan se uzima samo onaj koji je blizan ili trojanac. Kod ovaca koje se trojane, ostavljaju se njihove ćerke i to se pokazalo kao tačno, dokaže se dalje u reprodukciji. Naša plodnost u zadnjih 30 godina je oko 2,20 za sjeničku za godinu dana.” – kaže naš domaćin.

“SA ROMANOVSKOM TREBA ZNATI RADITI”

Naš domaćin je romanovsku ovcu nabavio 2008. godine i od tada joj se ozbiljno posvetio. Onaj ko kaže da ova rasa ne zaslužuje pažnju, jednostavno sa ovcama ne zna da radi, ističe Vladimir. Njihova farma ovaca ima indeks jagnjenja romanovske između 5 i 5,5 jagnjadi po ovci. Njoj se takođe morate posvetiti, ako želite ovakve rezultate.

“Sa njima treba znati raditi. O njoj pričaju ljudi koji je nikada nisu imali. Ona kada ima 4-5 jagnjadi, na dan mora pojesti 2 kg koncentrata, od 18% pravljenog i 3 kg deteline. Mora joj se obezbediti boks, za nju i jagnjad, njima se mora obezbediti prolaz do hrane, jer jedu već od petog dana. Dakle, traže pažnju, kako biste postigli vrhunske rezultate. Ovca koja nosi puno jagnjadi nema mesta u buragu, tako da ono što pojede mora biti kvalitetno. Neophodni su im minerali, to se ne sme preskočiti.” – ističe Vladimir.

Sa Vladimirom smo se dotakli i samog tržišta. On 90% jagnjadi proda kao priplodni materijal, dok ostatak veoma lako proda i to u centru sela gde se vrši otkup čak jednom nedeljno.

ZASEOK BEZ PUTA, STRUJE I VODE U 21. VEKU

Ono što tišti ove vredne ljude koji su toliko toga postigli, ne samo za sebe, već su veliki doprinos dali razvoju ovčarstva u čitavoj Srbiji, proizvodeći kvalitetan priplodni materijal, jeste ovaj put, ako se to putem može nazvati. On je takav još od poplava iz 2014. godine, a obećanja za sanaciju takođe traju toliko dugo. Ali ni to nije sve.

“Imamo problem sa vodom. Nemamo je od 15. juna, a moramo redovno da plaćamo račune. Imamo bazen tako da bi nam značilo da dođe samo na jednu noć, pa da ga napunimo. Struja je toliko loša da kada radi šporet, ne može da radi mašinica za šišanje ovaca, npr. A put je katastrofa. Kupcima otežava, nama svakodnevno. Pošaljemo opštini slike puta, oni se ne udostoje ni da nam odgovore.” – dodaje Vladimir.

Ovim putem treba da siđu i kupci, ovim putem treba odvesti ovce, ovim putem treba dovući hranu za stoku itd. Te se naši domaćini mole samo da se neko ne prevrne. Dakle, voda, struja i put, tri osnovne stvari koje na ovoj farmi nedostaju u 21. veku, na samo 10-ak kilometara od Valjeva.