Plastenička proizvodnja paprike porodice Čikoš iz Mužlje, nadaleko je već poznata. Svoj razvoj vide u mehanizaciji i integralnoj proizvodnji.
Nastavlja se velika zainteresovanost poljoprivednika u Vojvodini za korišćenje sredstava iz mađarske fondacije „Prosperitati“. Erne Čikoš, povrtar iz sela Mužlja nadomak Zrenjanina, koji ima dvojno državljanstvo, uspeo je da modernizuje svoju proizvodnju zahvaljujući, pored ostalog i pomoći od Vlade Mađarske. Kako nam je rekao, reč je o izuzetno povoljnim kreditima, sa prihvatljivim rokovima otplate. Koristili su, dodaje on, i subvencije iz Razvojnog fonda Vojvodine. Na vrata republičkog fonda, kako napominje, do sada nisu kucali. Smatra da bi država trebala da pojednostavi administrativne procedure ali i da ubrza isplate. Obećana sredstva im neretko budu dostupna tek nakon godinu dana.
Podrška mađarske fondacije „Prosperitati“ poljoprivrednicima u Vojvodini
Erne smatra da bi država trebala ozbiljnije da se pozabavi i motivisanjem mladih za ostanak na selu. Da ih svojim merama podstakne na bavljenje nekim vidom poljoprivredne proizvodnje. Kako kaže, uveren je da bi se mnoge od njih zainteresovala plastenička proizvodnja povrća, ukoliko bi imali pouzdane i dugoročnije kredite, za podizanje plastenika, poput novca koja se opredeljuju za podsticaj stočarske proizvodnje. Srećna je okolnost što su njegovi sinovi zainteresovani za ostanak u svojoj rodnoj Mužlji. Nakon što obojica završe fakultete, Erne i njegova supruga, moći da se posvete isključivo proizvodnji, dok će se poslovima plasmana i promocije, baviti njihovi naslednici.
Neke kulture će prestati da se gaje zbog deficita berača
Mnoge njihove komšije muku muče u danima berbe, priča nam Čikoš, zbog zabrinjavajućeg manjka radne snage. Plastenička proizvodnja babura paprike ili spanaća, koje se proizvode u zaštićenim okolnostima, mogu da se beru samo ručno. Ukoliko ne bude dovoljno radne snage, biće prinuđeni da se preorijentišu na one povrtarske kulture koje se mogu ubirati mehanizacijom. Biće im teško, u godinama koje slede, i zbog alarmantnog deficita vode, koja je za intenzivnu povrtarsku proizvodnju ključni resurs.
Voda ključni resurs za intenzivnu povrtarsku proizvodnju
U vrelim i sušnim mesecima, povrtari su imali problema sa plitkim bunarima koji su im presušili. Suše su uzele svoj danak sa banatskih polja i ove godine. Čikoš napominje da je za sve njih jedini spas investiranje u dublje arteške bunare, kako bi predupredili podbacivanje roda. U njihovim plastenicima problema sa navodnjavanjem nemaju, jer u svakom od njih imaju instalirane zalivne sisteme „kap po kap“. Njihove paprike, maksimalno su snabdevene vodom, te su tokom cele godine u odličnoj kondiciji. Proizvodnja se odvija po integralnim principima, uz primenu bioloških metoda, te je hemijski tretman biljaka minimalan.
Plasteničja proizvodnja paprike po integralnim principima isplativiji
Većina povrtara ove godine imala je problema sa pamukovom i gama sovicom, leptirima štetočinama koje su neznatno oštetile i rod našem domaćinu. Ipak, uspeo je da ih drži pod kontrolom, primenjujući biološke metode. Kako kaže, prioritetnije im je da proizvedu zdravije plodove, te se trude da što ređe prskaju svoje biljke. Plodovi su im kvalitetni i zbog peskovitog banatskog zemljišta, koje pogoduje proizvodnji razne vrste povrća. Zahvaljujući toplom i peskovitom zemljištu uspevaju među prvima da uberu plodove i ponude ih tržištu. Pravilan odabir sortimenta je jednako važan. Oni su se odlučili za baburu „Blondy“, kako bi istovremeno zadovoljili zahteve i domaćih i stranih kupaca. Kod nas su najtraženije žute babure dok inostrani potrošači preferiraju svetlo zelene paprike.
Povrtarstvo – posao sa dobrom perspektivom
Porodica Čikoš, proizvodnjom paprika u zaštićenom prostoru, bave se već dve decenije. U dvadeset plastenika, godišnje uspeju da proizvedu 180 tona po hektaru tog povrća. Na naše pitanje, kako vidi svoje gazdinstvo za 5 godina, Erne kratko i samouvereno odgovara – sa dupliranom proizvodnjom i ozbiljnom mehanizacijom.
