Iako je pitomo sremsko selo Berkasovo deo takozvanog „vinskog Srema“, ne mali broj domaćina odlučio se za stočarsku proizvodnju, zbog izuzetnih klimatskih uslova. Najpoznatiji među njima je naš ljubazni, dobrodušni domaćin Zoran Mišljenović, koji je druženje sa kompjuterom u kancelariji zamenio boravkom u prirodi u društvu sa stadom ovaca.
Od malih nogu je družbovao sa ovcama, kravama i živinom na dedinom imanju, započinje priču Zoran. Od gena i nasleđa se pobeći ne može, šaljivo dodaje ovaj sremski proizvođač. Logičan je sled, dodaje on, nekome kome poljoprivreda „teče venama“, da sve svoje vreme i interesovanja usmeri u tom pravcu.
Kada poljoprivreda „teče venama“
Iako se u mlađim danima bavio i drugim poslovima, ovčarstvo mu je danas primarno zanimanje. Podjednako ga i danas možete videti na njivi, na pašnjacima kako zbori sa svojim stadom ovaca ali i u ispijanju dobrog vina sa fruškogorskih vinogorja.
Radili su duži niz godina i sa ogromnim gubicima ali nisu odustajali jer ih je rukovodila ljubav prema tom poslu. Vremena i okolnosti su promenljiva i uvek naiđe i povoljan trenutak za poljoprivrednike, kaže Mišljenović i dodaje da je ovih dana pozitivan impuls i „vetar u leđa“ sremskim stočarima i ponovno pokretanje industrije mesa „Srem Šid“.
Biće to, kako ističe, idealna prilika za oživljavanje govedarske proizvodnje, po kojoj su Šid i Srem bili nadaleko poznati širom regiona. I sam se nosi mišlju da se uz ovčarstvo ponovo posveti i tovu junadi, imajući u vidu činjenicu da su turski kupci sve zainteresovaniji za goveđe meso sa ovih prostora.
Svaštarenje imperativ
Današnji proizvođači se ne mogu osloniti samo na jedan vid proizvodnje, prinuđeni su da svaštare. Bavio se naš domaćin proteklih 30 godina i drugim vidovima stočarske proizvodnje ali je računicu pronašao u uzgoju 250 ovaca dve rase Il de Frans i domaća cigaja. Ali se nije odrekao ni ratarstva gde je ove godine postigao, kako kaže, izuzetne prinose. Srećna je okolnost što njegovu farmu okružuju bogati pašnjaci pa je u mogućnosti da svojim životinjama pruži prirodne uslove tokom cele godine.
Tokom tri decenije bavljenja ovčarstvom spoznao je Zoran sve tajne te proizvodnje. Osluškuje potrebe svojih ovaca i uspeo je da pomiri dve sasvim različite rase ovaca, koje su se aklimatizovale na fruškogorske pašnjake. To je, kako zadovoljno dodaje, jedan od razloga njihove visoke otpornosti na razne bolesti. Uspeo je da privoli svoje Il De Frans ovce na sremske livade, iako su one poznate kao ovce koje su naviknute na štalske uslove, ali ne i zimi, dodaje uz smeh Mišljenović.
Ponosan je bio Zoran svojim stadom ovaca svih proteklih godina i na brojnim domaćim i međunarodnim izložbama i sajmovima. Pohvalno govori i o stadima drugih, pre svega, mlađih proizvođača sa kojima je uspostavio odličnu saradnju. Kaže da mu je u planu da uveze neka grla direktno iz Francuske ali dodaje da bi nam i Francuzi mogli pozavideti na kvalitetu Il De Frans ovaca sa pojedinih domaćih farmi.
Savet mladim poljoprivrednicima
Jednako je lep i ohrabrujući trenutak kada se pojavite na stočnoj pijaci i sva grla koja ste namenili za prodaju nađu svog novog vlasnika. Na naše pitanje ima li dobre zarade u tom poslu bez razmišljanja potvrdno odgovara. Kaže da je domaćim proizvođačima jaganjaca ova godina izuzetno naklonjena i da su svoju robu uspeli da prodaju i za 5 evra po grlu, pre svega izraelskim kupcima.
Nada se da će se takav trend zadržati i u predstojećim godinama i to je jedan od razloga zbog kojih ovaj iskusni ovčar savetuje mlade proizvođače da se, bez mnogo premišljanja, posvete ovčarstvu, jer je ono, u ovom trenutku, jedno od najrentabilnijih proizvodnji.
Problema i planova uvek ima
No, nije sve tako blistavo i perfektno, kaže Zoran. Nezadovoljan je trenutnom cenom goriva i kritički govori o odnosu resornog Ministarstva prema domaćim paorima i kada su druge povlastice u pitanju. Smatra da domaći poljoprivrednici posluju u najtežim uslovima, a ipak uspevaju da proizvedu kvalitetna grla.
Namera mu je da se u godinama koje slede, uz uzgoj ovaca, ponovo posveti i govedarstvu. Želja mu je da na njegovom salašu uskoro ožive i starine, pored ostalog i kolevke najstarijih Mišljenovića, koje je brižljivo čuvao kako ih zub vremena ne bi nagrizao.
Opširnije pogledati u prilogu.
