Indija, Rusija, Grčka, Turska – samo su neke od zemalja u kojima je slani pasulj, naut ili leblebija, jedna od najtraženijih namirnica u prodavnicama zdrave hrane. Upravo iz pomenutih zemalja je pre tri godine uvezao semena leblebija i naš sagovornik, 31-ogodišnji Nemanja Mirilov iz Bačkog Gradišta, koji se smatra začetnikom te proizvodnje kod nas.
Bila mu je želja, kaže na početku našeg razgovora, da osmisli nešto inovativno, nešto što je specifično za naše podneblje, a da ne zahteva mnogo ulaganja. Ono što tada nije znao jeste da je taj plod potpuna nepoznanica u ovim krajevima i da će biti neophodni sati i sati istraživanja po internetu, pre svega po indijskim sajtovima, ne bi li došli do najboljih preporuka kako proizvesti kvalitetne i zdrave plodove leblebija. Praksa se pokazala kao najbolja smernica do uspeha, priča o svojim počecima ovaj mladi proizvođač.
Pionir u proizvodnji leblebija u Srbiji
Iako pomalo zvuči kao kliše, kaže Nemanja, on je preko noći odlučio da se ozbiljnije posveti proizvodnji te egzotične mahunarke. Sada kada je već delimično „utabao“ njen put u našoj zemlji, smatra da mu je glavna misija da popularizuje njen uzgoj i konzumiranje, baš onako kako to rade i u drugim zemljama u kojima je ona hit namirnica.
Prošlo je tri godine od kako se ovaj, ambiciozan i sada već iskusni proizvođač te tropske biljke, upustio u njen uzgoj. Od samog starta zacrtao je sebi cilj da želi da proizvede zdrav, ekološki, visokoproteinski domaći proizvod, koji nije tretiran pesticidima i insekticidima. Oni koji nisu spremni na težak fizički rad i angažovanost svih 365 dana u godini, ne savetuje ih da se upuštaju u taj posao.
Proizvodnja slična sojinoj
Kako navodi, sama proizvodnja vrlo je slična kao za soju. Setveni radovi počinju krajem marta ili početkom aprila,u zavisnosti od vremenskih uslova a žetva se najčešće organizuje početkom avgusta. Potom sledi lagerovanje i, naravno, prodaja.
Kada je zasnivao proizvodnju, Mirilov, koji je inače ekonomista po struci, opredelio se za rusku sortu leblebije, koja se izuzetno dobro pokazala na našim prostorima. Eksperimentisali su i sa grčkom, avganistanskom, libijskom vrstom, od crvene preko ljubičaste do crne, a želja mu je da u godinama koje slede u svoj asortiman uvrste još najmanje 50 sorti te sve popularnije namirnice.
Za tri godine uspeo je da privoli veliki broj kupaca da postanu ljubitelji leblebija, pre svega zbog pozitivnih svojstava po zdravlje, ali i proizvođača koji su prepoznali svoj ekonomski interes u njenom uzgoju. Animirali su 20-ak manjih proizvođača-kooperanata iz raznih krajeva Vojvodine i zajednički istražuju kako domaće tako i inostrano tržište. To jeste jedini način, kroz udruženja ili zadruge, da domaći proizvođači leblebija trasiraju sebi put na zahtevno ino-tržište.
Zašto se upustiti u proizvodnju leblebija?
Tri su razloga zbog kojih Nemanja preporučuje i drugim mladim poljoprivrednicima da se oprobaju u tom poslu: nije zahtevna, daje visoke prinose i povoljna otkupna cena. A takva je, kaže, i zarada, s obzirom na to da se po jutru možete zaraditi oko 100 hiljada dinara. Vremenom su stekli dovoljno znanja i sigurnosti pa su se odvažili i za korak dalje. Počeli su da proizvode bezglutensko visokoproteinsko brašno, poznatije kao besan.
U kratkim crtama objasnio nam je tehnologiju dobijanja pomenutog brašna, koja nije komplikovana ni zahtevna. Leblebija, najpre, kako nam objašnjava Nemanja, ide na tzv. grubo selektovanje, potom se klasira i radi fina obrada da bi stigla do sledeće faze – suvog pranja na vazduhu, do postizanja bele boje.
Dalji proces se odvija na kamenu, što je identično kao što su nekada meštani tog kraja mleli razne žitarice na vodeničarskim mlinovima. Trenutno Mirilovi proizvode brašno od celog zrna i fino kao i ljuspice odnosno mekinje koje su sve traženije kod nas pre svega zbog visokog sadržaja proteina.
Mahunarka budućnosti i druge potisnute mahunarke
Leblebija pruža neograničene mogućnosti kombinacija, što je njegovom radoznalom duhu dodatni motiv za proširenjem asortimana. Nedavno su počeli da proizvode i testenine od nje, što je jedinstveno na tržištu. Planiraju da prave i pasterizovanu i pečenu leblebiju i voleo bi da u budućnosti izbore sebi police u marketima.
Leblebija je mahunarka budućnosti, uveren je Nemanja Mirilov ali se, kako dodaje, neće zadržati samo na njenoj proizvodnji. Pridružiće joj se i druge, kako kaže, nepravedno potisnute mahunarke, poput crvenog sočiva a da povrate i „stari sjaj“ belog kukuruza, od kojeg su pravljeni najbolji kačamaci. I to nije sve. Nedavno je, kako kaže, u Moravičkom okrugu kupio nešto zemlje i intenzivno razmišlja o proizvodnji kestena na tom prostoru.
Uz internet, tržište im je ceo svet, uz osmeh, ali iza kamere, govori nam desna ruka u proizvodnji, Nemanjima verenica Biljana Markov, koja je, pre svega, zadužena za promociju putem društvenih mreža ali i za kreiranje vizuelnog identiteta njihovog brenda Leblebije iz Vojvodine, kao i za plasman robe.Nedavno su, dodaje ona, otvorili i YouTube kanal a uskoro će aktivirati i web stranicu. Pored toga, Biljana je osmislila ekološko pakovanje u papirnim vrećama a izradila je i kuvar sa receptima za jela od kuvanih leblebija, namaze, slatkiše koje predstavljaju na svim gastronomskim i etno sajmovima.
Opširnije pogledati u prilogu.
