Za porodicu Ćosić iz Ravnog Sela čuli su svi koji prate i gaje virtemberg rasu. U njihovim torovima nalaze se vrhunska grla do kojih su došli trudom i radom tokom poslednjih 6 godina. Danas imaju 140 umatičenih grla i, kako kažu, sa plasmanom nemaju problema, ni kada je u pitanju prodaja za priplod niti za konzum, kaže Filip Ćosić.
„Od samog našeg starta to je bio samo virtemberg. Ni jednu drugu rasu nismo držali. Pokazao se kao veoma dobar, dosta je plodna, može biti i mlečna, odgaji čak i tri jagnjeta. Podnosi i pašu i stajski uzgoj.”
„To je rasa koja ima dobru plodnost, vrlo je otporna, voli da pešači. Lako se ukršta sa drugim rasama, dobijaju se dobri melezi za klanje. Kada je bila uvežena prosek jagnjadi je bio oko 130, a danas je zo 170“, kaže Zoran Novaković iz PSSS Novi Sad.
Kvalitetna selekcija ključ uspeha
I Ćosići ostvaruju ovaj rezultat od 1,7 i veoma su time zadovoljni. A sve zavisi od kvalitetne selekcije koju rade još od samog početka, kaže Filip. Virtemberg je krupna rasa, snažne konstitucije i živahnog temperamenta.
Što se smera proizvodnje tiče on ide ka relaciji meso-vuna, mada je i proizvodnja mleka dobro izražena kod ove rase. Odlikuje je nekoliko osnovnih eksterijernih karakteristika po čemu je i prepoznatljiva.
„To radimo još od 2012. godine. Ostavljamo što bolja grla, konsultujemo se sa profesorima, a dosta pažnje posvećujemo i ovnovima i svake godine kupimo nešto na sajmu. Na internim markicama beležimo sve karakteristike majki, povezujemo ih sa jagnjadima i tako znamo šta imamo i šta je najbolje“, kaže Filip.
„Selekcija je važna, treba ostavljati grla bez mana. To znači da imaju prava leđa, da odgovaraju tipu, da je glava u tipu virtemberga, ne tolerišu se grla koja imaju obrasle noge ispod kolena. Ženska grla su tu oko 80 do100 kg, a muška ne treba preterivati do 150 kg je sasvim zadovoljavajuće, iako ih ima i težih“, ističe Zoran Novaković.
„Treba obratiti pažnju i na dužinu ušiju, jer ako se radi meleženja sa bergamom to može biti problematično. Osim toga, ne tolerišu se nabori na vratu, a pažnja se mora posvetiti i tome da muška grla nemaju vunu na testisima, jer se to prenosi na vime koje ne sme imati vunu, jer tada može doći do raznih infecija“, napominje Novaković.
Zbog subvencija raste interesovanje
Zbog povoljnih subvencija koje se daju za grla ovaca, povećano je interesovanje za ovu granu stočarstva. Čak i broj umatičenih ovaca na godišnjem nivou raste od 5 do 10%. Prema rečima Filipa Ćosića, subvencije su nešto što ovčarstvo čini profitabilnom granom stočarstva.
„Tih sedam hiljada nam otprilike ode za hranu i to je ok. Da nema subvencija ljudi bi masovno odustajali, jer nam ovako to jagnje ostane kao zarada.“
Ono što nedostaje u ovoj grani stočarstva jeste organizovaniji otkup koji bi dodatno osigurao plasman jagnjadi. Bilo je pokušaja i uspešnih i manje uspešnih, međutim još uvek se ne može govoriti o većem izvozu zbog broja jagnjadi koje domaći proizvođači mogu, odnosno ne mogu obezbediti.
Opširnije pogledati u prilogu.
