Raznovrsna organska proizvodnja na Čeneju

0
1411
Agrosaveti - Raznovrsna organska proizvodnja 01

Raznovrsna organska proizvodnja porodica Letić zasniva se i na plasteničkoj ali i na proizivodnju na otvorenom. Imaju 3.000 kvadratnih metara površine pod organskim nasadima u dvanaest plastenika. Kako principi organske proizvodnje to nalažu, vodi se računa o svakom detalju i segmentu proizvodnje. A čini se da je u plasteniku kao kontrolisanom prostoru, mnogo lakše odnegovati zdravu biljku.

Adama Sultan 1120x180

„Ne razlikuje se puno, samo što u organskoj za razliku od konvencionalne proizvodnje mnogo manje treba sredstava za žaštitu. Ovde vlada jedna mikroklima u plastenicima. Kao zaštićen prostor, nema nekih velikih spoljnih uticaja. Mogu da se stave mreže i zasenči plastenik, u tom slučaju bude i niža temperatura leti. Plastenici zimi izdrže do minus 5 – 6 stepeni, a da pritom nema nikakvih oštećenja na biljci“ – objašnjava Nada Letić, organski proizvođač.

Agrosaveti - Raznovrsna organska proizvodnja 05

Osim plasteničke proizvodnje, Letići imaju i 1,3 hektara površine pod organskom proizvodnjom, koja je pre svega namenjena uzgoju žitarica.

Avenue 1120x180px

„Imamo i koke nosilje koje hranimo našim kukuruzom, jaja nisu sertifikovana ali praktično su organska. U zimskom periodu budu potočarka, matovilac, azijski miks, blitva, španat, kelj lišćar. To su kulture koje izdržavaju niže temperature. A potom u proleće kreće rotkvica, mlada šargarepa, mladi kupus, onda kasnije slede krastavac, paprika, paradajz, plavi patlidžan“ – kaže Nada Letić.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja povrća u Đurđevu

O počecima

Svaki početak je težak, barem tako kažu. Nada se sa svojom porodicom, 90-tih godina iz centra Novog Sada, preselila na Čenej. Na selu su pronašli svoju oazu koja im je donela mir, a onda je sve to postalo i poslovna šansa.

Agrosaveti - Raznovrsna organska proizvodnja 04

Kod organske poljoprivrede nema stajanja posebno ukoliko imate plastenike. Ali kako stiže lepo vreme i prvi vesnici proleća, za sve poljoprivrednike to znači i mnogo posla i to ne samo zato što je dan duži.

„Sad već kreće planiranje. Dosta možemo da uradimo u plastenicima i kada kiša pada. Ne zavisimo od vremenskih uslova. Rasad je već posađen za plastenik. Sad pravimo planove šta ćemo napolju posaditi. Plodored mora da se poštuje. S obzirom da mi imamo plastenike, u mogućnosti smo da smenjujemo po tri kulture, samo moramo da vodimo računa o tome. Prvo plan, tek onda realizacija“ – rekla je Nada Letić.

Planiranje sastavni deo proizvodnje

U organskoj proizvodnji planovi su obavezni, jer principi na kojima se ova poljoprivreda temelji tako i nalažu. Međutim ono što ne može da se planira jesu vremenske prilike. Svi iskusni poljoprivrednici dobro znaju šta sve može proleće da im donese.

PROČITAJTE I...  AMARANT: Antička žitarica izvor najmoćnijeg atioksidanta

„Sve što smo posejali ide u plastenik, a krajem marta i početkom aprila bi trebalo da bude rasađeno u plastenicima. Rotkvice i šargarepa koja je posejana, trebalo bi do polovine aprila da počne i da se bere, a postoji i rasad koji je predviđen za kasnije i sadi se napolju. Sa tim ne sme da se žuri,  zbog tih kasnih prolećnih mrazeva. Nije preporučljivo izneti rasadu pre 10. – 15. aprila“ – savetuje Nada Letić.

Agrosaveti - Raznovrsna organska proizvodnja 03

I dok Letići svoje imanje pripremaju za setvu prolećnog povrća, razmišljaju i oko poboljšanja uslova za proizvodnju. Ne razmišljaju o širenju, jer već sada obrađuju 30 ari u 12 plastenika, te 1,3 ara na otvorenom. Prinosima i cenom koju postižu su zadovoljni.

Agrosaveti - Raznovrsna organska proizvodnja 02

„Mislim da bi nam jedino trebao jedan glistenjak, jer je to savršeno đubrivo za organsku proizvodnju i time bismo povećali proizvodnju. Time se poboljšava kvalitet ploda i biljci daje bolja otpornost. To bi mogao biti naredni plan, jer nemamo više zemljišta za neko proširenje proizvodnje. Eventualno da poradimo i na pakovanju, da svaki proizvod bude upakovan. U ovoj proizvodnji ukoliko se biljka razboli, onda propadne, tu nema pomoći. U suštini se radi na preventivi. U organskoj proizvodnji čim biljka nikne koristite sredstva koja su dozvoljena i na prirodnoj bazi, ne čekati da se biljka razboli. Kada se sve to odradi, onda budu sasvim pristojni prinosi“ – napominje  Nada Letić

PROČITAJTE I...  Uprkos teškoj situaciji, bački povrtari optimistični

Porodica Letić se bavi organskom proizvodnjom od 2010. godine. U organskom statusu su od 2013. godine. Može se reći da imaju zaokružen proces proizvodnje, jer gaje koke nosilje. Iako njihova jaja nisu sertifikovana, kokoške su gajene po principima organske proizvodnje.

Prethodni tekstFarma virtemberg ovaca u Ravnom Selu
Sledeći tekstIz kazana u Svrljigu uskoro organska šljivovica

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime