Iako se generacije pre nisu bavile poljoprivredom, te u nasleđe nisu dobili ni zemlju ni imanje, porodica Matić iz sela Klupci kod Loznice, dokaz je da se sve može kada se poljoprivreda voli i želi.
Dok na porodičnom gazdinstvu žive tri generacije ove porodice, otac i sin uspešno vode svaki svoju proizvodnju. Penzioner Pero Matić kaže da se od nečega mora živeti i po završetku profesionalnog veka šofera, a poljoprivreda je ipak koren ove naše zemlje. Sina je ohrabrio da istraje u voćarstvu, ali on se ne odriče stočarstva, pogotovo ovčarstva jer je računica brza i jasna.
Virtemberg rasa ovaca
Seno, kukuruz i ječam samleveni u prekurupi i malo ispaše, sve je što je potrebno za malu ali kvalitetnu ishranu ovaca i koza Pere Matića. Ima ih cele godine, a one koje tovi za prodaju kaže, plasira na lokalnoj pijaci ili kupci sami dolaze po njih na već poznatu adresu. Uzgoj ovaca virtemberg ovako manjeg obima, sasvim je dovoljno uverava naš domaćin, za opstanak u ovoj grani poljoprivrede, a tu su i koze da podmire i potrebe mleka.
Iako ovako mala proizvodnja ovaca zvuči gotovo savršeno i po pitanju računice i po pitanju namirivanja sopstvenih potreba, stočari Lozničke opštine međutim, godinama muku muče sa problemom uličnih pasa, koji kolju stoku. Pero Matić još se nije oporavio od pokolja ovaca koji je zatekao u svom dvorištu 2015. godine. Pored strahote koju je zatekao, nikakva nadoknada još nije stigla, a mora se dalje.
Jasan plan i računica
Osim ove pretnje koja vreba, a ništa se konkretno ne rešava, osim sopstvene režije zaštite na koju su proizvođači ovog kraja prinuđeni, naš domaćin kaže da se sve ostalo može, koliko ko može. Ukoliko se na vreme napravi jasna računica i plan proizvodnje takav, da proizvođače ne tera u minus, ovčarstvo može biti veoma zahvalna grana poljoprivrede. Toliko da se ove, gotovo poznato plašljive životinje mogu u potpunosti i pripitomiti i kao što smo se i sami uverili, postati potpuno umiljate.
Opširnije pogledati u prilogu.