Povratak na selo je krilatica koju u poslednje vreme sve više čujemo. Jedni je koriste da bi stekli političke poene, drugi da bi pokazali kako razumeju život na selu, a samo oni retki „povratak na selo“ zaista i žive. Porodica Derdić je na pola puta od Šangaja do Kovilja, svila svoju oazu mira i održivog, ili kako to naša sagovornica voli da kaže, samoodrživog gazdinstva.
A, imaju zaista mnogo i to ne u materijalnom smislu, već u nameri i odlučnosti da iza sebe ostave gradski život i da uprkos svim poteškoćama, pre svega kada je reč o povezanosti njihovog gazdinstva sa institucijama poput škole ili doma zdravlja. Kilometar i po dolme od Šangaja ka Kovilju, iako je odavno trebalo da bude asfaltiran, to se nije dogodilo do danas. No, to ove supružnike nije sprečilo da na svom imanju žive svih dvanaest meseci u godini, te da sina voze u školu svaki dan.
Samoodrživo gazdinstvo
Na gazdinstvu Zdravkovac gaje živinu i koze, te prerađuju kozje mleko u sir i jogurt. Ali, ono čemu su posvetili najviše prostora jeste uzgoj oraha i to po sistemu profesora Koraća.
Od sitne živine, po imanju Zdravkovac, možete da vidite pačiće i piliće u roditeljskom jatu. Kada je reč o kozama, gaje isključivo domaće za koje država ne daje subvencije. No, Derdići imaju svoje razloge zbog kojih ne žele da gaje alpino koze.
Planovi za razvoj turizma
Proizvode Derdići plasiraju isključivo u Novom Sadu i to putem kućne dostave. Proizvodni ciklus su osmislili i isplanirali, iako Tatjana kaže da im se sve samo od sebe uklapalo dok su gazdinstvo sređivali.
Na gazdinstvu Zdravkovac mogu da noće najviše četiri osobe, nemaju ustaljen cenovnik, već spram toga kako su gosti zadovoljni uslugom ostavljaju novac. Tatjana kaže da nema nameru da napušta svoju oazu, te da su se ona i suprug dogovorili da će ovde dočekati starost uz sarmice sa peći na drva, lulu i stolice za ljuljanje.
Opširnije pogledati u prilogu.
