Uzgajivači svinja: Bez jasne strategije, svinjarstvo će „tapkati u mestu“

0
342

Uzgoj svinja u našoj zemlji je godinama unazad jedna od najneizvesnijih stočarskih proizvodnji. Kako sami odgajivači kažu, zbog čestih oscilacija otkupnih cena, svinjarstvo je konstantno na tankoj žici. Po njoj hodaju i veterani, ali i početnici u toj proizvodnji, i nijednima nije lako, kaže Albert Varga iz Doroslova, kraj Sombora, sela u kojem se nekada svaka druga kuća bavila uzgojem svinja. Nažalost, u Srbiji se poslednjih nekoliko godina beleži veći broj gašenja uhodanih farmi, koje su zbog nerentabilnosti morale da stave katanac na obore, što se neminovno odrazilo i na smanjenje stočnog fonda. Slična je situacija i u Doroslovu, u kojem se svinjarstvom trenutno bavi svega 6 -7 proizvođača, svi ostali su stavili katanac na obore. Varga kaže da on nijednog trenutka nije razmišljao o odustajanju, na to ga obavezuje i činjenica da su se tim poslom bavili i njegov otac Janoš i deda.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Fudbalsku karijeru zamenio stočarskom proizvodnjom

Iako je imao perspektivnu fudbalsku karijeru, danas 48-ogodišnji Albert odlučio se za farmerski posao, upravo da bi nastavio porodičnu tradiciju. Kako nam je rekao, 2005. godine je započeo, a 2007. godine završio izgradnju savremene farme, po evropskim standardima.

PROČITAJTE I...  Tov svinja i otkupna cena tovljenika: Ako smo seljaci, nismo nepismeni i glupi

Farma porodice Varga iz Doroslova je nukleus farma koja je usaglašena sa najstrožim evropskim standardima, i poštuju se svi karantinski uslovi, te je naša kamera mogla da snimi samo pojedina grla, koja su bila na ispustu. Kako nam je rekao vlasnik farme, najveća bojazan svih odgajivača je pojava svinjske kuge, koja bi ih skupo koštala.

Adama Sultan 1120x180

Objekat je projektovan za proizvodnju priplodnog materijala, konkretno nazimica za kvalitetan remont krmača komercijalnih farmi koje se bave proizvodnjom tovljenika. Od prvog dana se strogo vodi računa o opremljenosti farme, i genetskom materijalu, koji uvoze iz Austrije, i nakon karantina se puštaju u objekte. Farma je prepoznatljiva po više rasa – jorkširu, duroku, landrasu, pijetrenu, u čistoj rasi, i terminalnog nerasta durok  x pijetren. Što se tiče nazimica, prodaju i F1, jorkšir x landras.

Albert kaže da se opredelio za više rasa, kako bi izašao u susret svim kupcima, koji imaju različite zahteve u pogledu izgleda i namene svinje. Farma Varga nudi priplodna grla, a u manjem broju i tovljenike, unapred poznatim kupcima.

Aneri Galenika 1120x185px

Ova godina naklonjena uzgajivačima svinja

Iako je kapacitet farme veći, u objektima se zadržava najviše 65 grla svinja različitih rasa. Albert sam proizvodi hranu, kukuruz, ječam, tritikal, pšenicu, ima i svoju mešaonu. Ova godina je naklonjena uzgajivačima svinja, zadovoljni su otkupnom cenom, od oko 270 dinara, ali i podrškom države.

PROČITAJTE I...  Niže otkupne i prodajne cene teladi, tovne junadi i tovnih bikova

Ono na šta bi država mogla da utiče, kako bi poboljšala uslove poslovanja, jeste definisanje jasnijeg i dugoročnijeg plana u svinjogojstvu, po uzoru na mnoge evropske zemlje, smatra Albert. U iščekivanju tih dana, on će se truditi da istraje u zacrtanim planovima, uprkos činjenici da, za sada, njegove naslednice, ne planiraju da se uključe u rad na farmi, ali se nada da će budući zetovi videti perspektivu u tom poslu.

Opširnije pogledajte u video prilogu gore.

Sagovornik: Albert Varga, uzgajivač svinja iz Doroslova

Prethodni tekstŠipurak (šipak): Jedan od najmoćnijih divljih plodova
Sledeći tekstSutra se održava izložba priplodnih goveda simentalske rase „Kolubara 2022“

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime