Iako su oduvek imali koze, porodica Popović iz Kikinde je pre 3 godine rešila da uozbilji proizvodnju i da primat stavi na proizvodnju mleka. Krenuli su postepeno sa matičenjem grla da bi danas na farmi imali ukupno 80 grla alpske i sanske rase. Farmu su u potpunosti opremili, imaju izmuzište, laktofriz od 600 litara, a i prosek koji koze na ovoj farmi imaju je zadovoljavajući i kreće se od 2,5 do 3 litra mleka. Još uvek nisu prelomili za koju rasu bi se radije opredelili, ali možda ni držanje obe rase nije loše, jer i sanska i alpina su visoko mlečne sa neznatnim razlikama u uzgoju.
„U startu mi smo počeli da radimo sa alpinom zato što je ona ovde brojčano zastupljenija, ima ih više, lakše ih je nabaviti, da bi kasnije, u hodu prešli polako i na sansku, na početku iz čiste radoznalosti, sada imamo i jednu i drugu rasu. Još uvek nismo sigurni da li ćemo preći isključivo na jednu rasu ili ćemo ostaviti obadve.“
„Obe rase su mlečne rase, dobre su, otporne su, lepo se ponašalju u ovim našim krajevima s tim što je sanska koza krupnija, jarići su krupniji, brže napreduju. Što se mleka tiče, obe rase daju istu količinu mleka, samo što je kod alpine to na dnevnom nivou više mleka, a kod sanske koze imate dužu laktaciju tako da, kada se sve sabere, dođete na isto.“– kaže nam Nikola Popović.
Sanska rasa je trenutno zanimljivija tržištu ,,jer je manje ima“ dodaje Nikola, pa su i jarići sanske koze traženiji i skuplji.
„Umatičeno jare sanske rase je nekih 250 evra, da je to jare zalučeno, da samo jede. Alpina je jeftinija ona ide od 100 do 150 evra. Solidna je cena i traženi su ali to je sada trenutno tako i biće dok se tržište ne zasiti, alpinu jare ako nije umatičeno možete da nađete i za 2.000,00 do 2.500,00 dinara dok je još kao sisavac.“ – napominje naš domaćin.
Ishrana koza je segment kojem se mora posvetiti pažnja, ako želite da grlo ispolji i opravda svoj genetski potencijal i predispozicije za visoku mlečnost. Obrok koji se sastoji od kabastog i koncentrovanog dela mora biti izbalansiran, a velika pažnja se mora posvetiti i higijeni u štali, kako bi i hrana i voda ostali čisti, u suprotnom koza to neće pojesti niti popiti.
„Kod mene je na nekih 10 koza jedna i po bala deteline ide dnevno i dobra koza mora da pojede minimum kilogram koncentrata dnevno da bi mogla da da mleko. Kod mene je do sada uvek bio prosek od 2,5 do 3 litra mleka, s tim što se ide sa računicom da svaka koza koja daje više od 2,5 litra je rentabilna, ukoliko je držite u zatvorenom, na jaslama, a ako je koza na ispaši onda vam je rentabilno i 2 litra pa čak i ispod 2 litra mleka.“ – napominje Nikola.
Kako nam je rekao naš domaćin Nikola, kozarstvo je veoma lep posao i od toga može pristojno da se živi, naravno uz mnogo truda i rada. Nedostaje malo više obećane podrške od strane države, jer subvencije i premije kasne i po godinu dana, što je doprinelo ionako teškoj sušnoj godini. Trenutna cena mleka je oko 50 dinara, što je prema mišljenju našeg domaćina zadovoljavajuće, međutim mnogi kozari nemaju standardno siguran otkup mleka, pa ni redovnu isplatu, što pravi najveće probleme. Pa ipak, Nikola nema ambicije da to mleko prerađuje, jer kako kaže to za sobom povlači mnogo više ulaganja i obaveza. On ima za cilj da proizvede dovoljne količine mleka i da to mleko bude vrhunskog kvaliteta. A u tome i uspeva.
Porodica Popović gradi objekat malo izvan grada kapaciteta do 250 grla, i kako kažu time će proizvodnju podići na još jedan nivo, te bude li tržišta za većim količinama mleka, oni će biti spremni za to.
Opširnije pogledajte u prilogu.
