Na samom rubu urbanog Novog Sada i Nacionalnog parka Fruška gora smestilo se naselje Popovica. E baš tamo, upoznali smo bračni par Breber, Milicu i Zvonka koji na svom imanju drže koze rase alpina.
Iako imaju svoje stalne poslove, i iako ih oboje prati visoko obrazovanje, njih dvoje su pre desetak godina zapatili prve koze. Uz osmeh i puno pozitivne energije, Milica i Zvonko svakodnevno brinu o svom malom stadu, a na pitanje odakle im ideja za kozarstvo, Zvonko kroz šalu kaže da i oni vole zdravo da jedu. Svoju proizvodnju nazivaju kućnim kozarstvom, ali to rade veoma uspešno.
„Kućno kozarstvo“
„Moja analiza šta bi čovek mogao da radi kao dodatni posao, pokazala je da je koza po kilogramu svoje telesne mase u odnosu na kravu, čak 2-3 puta isplativija. Dakle, isplati se, koza je manja, manje jede, pa je bolja konverzija hrane u mleko. Pa smo rekli, hajde da probamo.“
„Oboje smo visoko obrazovani i ništa što radimo ne radimo, a da se pre toga nismo maksimalno uputili, naučili smo, čitali… Tako smo usavršavali to naše malo kućno kozarstvo i došli do 5 koza, a toliko je neophodno i za suvencije. Pa zašto ne biti i tu ekonomski pametan, pa iskoristiti i to“, tako započinje priču o svom kozarstvu naš domaćin Zvonko Breber.
Do ovih 5 visoko kvalitetnih, umatičenih grla koliko ih imaju na muži došli su oštrom selekcijom i naravno brigom i pažnjom koju koze i zahtevaju. Prilikom selekcije, ne treba voditi računa samo o količini mleka koju jedno grlo daje, već se pažnja mora posvetiti i mnogim drugim karakteristikama, ističe naš domaćin.
“Selekcija je išla ne samo na mlečnost. Tu ljudi, početnici dosta greše. Koza može da bude visoko mlečna, ali da npr. zasuši veoma rano. Mi imamo jedno grlo koje nešto manje mleka daje u odnosu na druga, ali ne možeš je zasušiti. Tako da ona nama daje mleko nekoliko meseci duže, tako da je ona nama fantastična.”
Subvencije koje kasne i Artritis ecefalitis
Tema koja je izuzetno važna za sve stočare, pa samim tim i za kozare je vezana za subvencije. Breberovi imaju 5 umatičenih koza, što i jeste minimum za apliciranje za subvencije i po novom Pravilniku. One iznose 7000 dinara po umatičenom grlu, što je svakako za pozdrav, mišljenje je većine kozara, međutim dinamika isplate za prošlu godinu na žalost još uvek traje. A javio se i novi problem, Artritis encefalitis.
“To je bolest za koju ne možeš dobiti papir da je nemaš. Moraš uraditi surove testove, koje ne možemo platiti, da bi dobio potvrdu da je jarac zdrav. Sa tom potvrdom možeš da dobiješ pedigre za jarad od tog jarca. Artritis encefalitis je uveden, da bi se oduzele subvencije,” kaže Zvonko i dodaje da on zahtev za subvencije za ovu godinu nije ni podneo, jer je ubeđen da ih ne bi ni dobio. A nisu mu još isplaćene ni prošlogodišnje.
Prerada mleka – put do krajnjeg kupca
Breberovi su uspeli da dođu do krajnjeg kupca, što im popravlja matematiku. A brojni su proizvodi od kozjeg mleka koji se mogu ponuditi na tržištu.
U porodici Breber, Zvonkova supruga, Milica je zadužena za preradu mleka i kako kaže godine iskustva i rada dovele su ih do kvaliteta i uspešnog ispunjavanja zahteva koje su nametnuli njihovi sada već dugogodišnji kupci. A oni najviše traže sirovo mleko, surutku i naravno sireve, među kojima je tržištu najzanimljiviji sir koji se dobija od presnog mleka.
Početkom ove godine konačno je donešen i pravilnik za prodaju od kuće, te sada svako registrovano poljoprivredno gazdinstvo ima pravo da prodaje sa svog kućnog praga, što je posebno važno za kozare sa manjim brojem grla koji mogu da prerade mleko i da te proizvode ponude u svojoj okolini. Naši domaćini pozdravljaju tu odluku i smatraju da se kupovinom direktno od proizvođača može itekako pomoći domaćem agraru.
Opširnije pogledati u prilogu.
