Boer ili burska koza koja vodi poreklo iz Južne Afrike sve češće se može videti na gazdinstvima poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, postiže dobre tovne i klanične rezultate i u intenzivnim i poluintenzivnim uslovima gajenja pa je to razlog da se ova rasa sve više širi u svetu i nameće kao jedno od najvažnijih tovnih rasa koza koja, i u Vojvodini ima svoje mesto i veliku šansu.
To je prepoznato i na gazdinstvu Koste Stojšina iz Žablja. Iako se porodica Stojšin primarno bavi povrtarskom proizvodnjom pre nekoliko godina Kosta je, kaže, za ovu rasu čuo u medijima i odmah poželeo da se njenim uzgojem i bavi.
Plodnost ove rase je veoma izražena, u dobrim uslovima postiže plodnost od 180 do 240%, veliki procenat koza se blizni a nisu retke ni trojke. Ukoliko se sprovede pravilan menadžment u reprodukciji od ovih koza je moguće dobiti i preko 3 jareta po kozi godišnje. Dobro se adaptirala na evropske uslove i klimu i nije preterano zahtevna u uslovima ishrane i sistema držanja. Veoma je interesantna za naša ruralna područja i programe održive poljoprivredne proizvodnje, a meso je, osim na srednje američkom i severno američkom tržištu, sve traženije i prepoznatljivije i kod nas.
Burska koza tek treba da dospe u program umatičenja u Srbiji pa problematika njihovog nabavljanja, od pre sedam godina kada je Kosta počeo da ih traži, pa do danas nije iščezla. Uvoza još nema pa nema ni većih proizvođača.
Burske koze se za vreme vegetacije drže na pašnjacima. Zbog svog mirnog temperamenta posebno su pogodne za držanje na pašnjacima zajedno sa konjima, govedima, a posebno ovcama. Ni ishrana u okviru domaćinstava, kaže naš domaćin, nije zahtevna.
Sadašnjih 30-tak grla još uvek doživljava kao hobi kada je uzgoj burske koze u pitanju kaže Kosta. U budućnosti bi voleo da proširi stado na nekih stotinu grla pa tek onda se može govoriti o počecima ozbiljne proizvodnje i plasiranja proizvoda.
Telesna masa odraslih koza kreće se od 70 do 80 kilograma, a jarčeva od 80 do 100 kilograma. Zbog svog izuzetno lepog i pomalo neobičnog izgleda zanimljivo je da ih proizvođači, poput Koste neretko doživljavaju i kao ljubimce, pa se ponekad plan u proizvodnji pretvara u hobi i ljubav.
S obzirom na to da ih je još uvek teško nabaviti i umnožiti kod nas, a da ne iziskuju puno sredstava u održavanju, nije isključeno da ostanu baš to – životinje koje se vole.
Opširnije pogledati u prilogu.
