Proizvodnja krompira na severu Banata

0
2400
Agrosaveti - Krompir Kikinda 06

Među brojnim povrtarima u severnobanatskom okrugu, u Kikindi smo upoznali jednog od retkih  koji se bavi proizvodnjom krompira. Porodica Branislava Zavišina ima zaista dugu tradiciju u ovoj proizvodnji, čak 40 godina. Posetili smo ih sredinom aprila, kada su završavali sadnju, na površini od 7 jutara.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Ovogodišnja setva je kasnila skoro mesec dana, ali s obzirom na to da je urađena puna agrotehnika, smatra da malo kašnjenje neće ostaviti velike posledice, te sa puno optimizma ulazi u ovu sezonu.

“Važno je uraditi svu agrotehniku, još od jeseni. Prvo je išlo oranje, naravno uz đubrenje stajnjakom, ja sam koristio kozji. Na proleće kvalitetna obrada, najbolje je koristiti neku roto drljaču. Kvalitetno seme je nosilac dobre proizvodnje, to podrazumeva deklarisano seme iz uvoza, ili iz baš proverenog domaćeg semenarstva. Samo originalno seme može da donese stabilan i dobar prinos. Sledi kvalitetna setva, zaštita i velike količine vode, bar 500 litara po kvadratu.” – kaže nam Branislav.

Adama Sultan 1120x180

Zahtevi kupaca su se dosta promenili u odnosu na pre 10-ak pa i više godina. Danas se traži ne tako krupan krompir, pa je trend da u kilo ide od 4 do 6 komada. Iz tog razloga se gustinom sadnje može donekle “štelovati” i krupnoća samih krtola, kaže naš sagovornik.

PROČITAJTE I...  Suzbijanje korova plamenom u organskoj proizvodnji

“U savisnosti od sorte štelujemo razmak između biljaka, ako su neke rane sorte razmak je oko 25 cm do 28 cm, a za kasnije se razmak povećava i do 35 cm. To je oko 40-ak hiljada biljaka po hektaru.” – kaže naš domaćin.

Aneri Galenika 1120x185px

Ono što je takođe važno u proizvodnji krompira jeste poštovanje plodoreda, te nikako ne treba saditi krompir posle biljaka iz iste porodice, kao što su paprika, paradajz i plavi patlidžan. Razlog za to je činjenica da su ovim biljkama potrebna ista hraniva kao i krompiru, a problem se kasnije ogleda i u pojavi štetočina.

“Paradajz, paprika, plavi patlidžan će iz zemlje izvući mnogo kalijuma. Ako mi nakon ovih kultura stavimo krompir, faliće nam dosta kalijuma. Imaćemo i štetočina kao što je to žičar, a recimo krompirova zlatica mnogo više voli plavi patlidžan od krompira.” – saznajemo od Branislava.

PROČITAJTE I...  Digitalizacija u poljoprivredi – razbijanje mitova

Branislav je izabrao nekoliko sorti i kaže da u Evropi i konkretno u Holandiji, odakle i potiče kvalitetno seme krompira, dominiraju bele sorte, u odnosu na želje potrošača u Srbiji koji traže crveni krompir. Zbog toga je našim proizvođačima dostupno svega 5-6 sorti crvenog krompira, dodaje Branislav i objašnjava da je greška kada se kaže da je beli krompir za kuvanje, a crveni za prženje. Naime, krompir se deli po tipu raskuvavanja, a ne po boji. A kada već spominjemo Evropu, treba reći i to da naši proizvođači dostižu prinose i do 80 tona, ali što se cene tiče, tu im ne možemo parirati, ističe naš domaćin. Najveći problem je to što sa istom cenom nafte zalivamo naše useve, proizvodimo hranu, a isto plaćamo i da bismo se vozili, dodaje Branislav.

Rešenje je možda izvoz, ali i tu postoji problematika. Od 2006-e godine, kada smo izgubili dva najjača kupca našeg krompira, Rumuniju i Bugarsku, proizvodnja u Srbiji je prepolovljena. Proizvodna cena u Francuskoj čak i od 8 centi kad stigne do nas bude jeftiniji od domaćeg pa ne čudi što su površine pod krompirom sa 90.000 spale na 40-ak hiljada hektara. Perspektive ipak ima, i to u prerađivačkom sektoru jer primera radi – samo pomfrita uvozimo preko 10.000 tona godišnje.

PROČITAJTE I...  Objavljen spisak kontrolora organske proizvodnje za 2019. godinu

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstUzgoj burske koze u Žablju
Sledeći tekstTimac Agro i doktor za paradajz

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime