Uzgoj svinja u Bačkoj Topli

0
3358
Agrosaveti - Uzgoj svinja Backa Topola 05

Predrag Lalović iz Bačke Tople koji je 2014. godine odlučio da dugogodišnju porodičnu tradiciju uzgoja svinja uozbilji i podigne na viši nivo, od tad pa do danas uspeo je da napravi pravu malu održivu i ozbiljnu farmu na kojoj se proizvodi isključivo prasad. Godišnje proizvede oko 500 prasadi što je svakako ozbiljan posao koji iziskuje mnogo truda i zalaganja, međutim solidna cena koja je konačno podigla domaću proizvodnju svakako daje elana.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Na farmi je 30 krmača što je i maksimalna broj kada je kapacitet farme u pitanju i naravno dobrobit životinja. Prasad su na farmi dok ne dostignu 25 do 30 kilograma za šta je potrebno oko 75 dana. Naš domaćin sa otkupom nema problema, a i solidna trenutna cena prasadi za sada prati njegov biznis plan.

Naš domaćin ne obrađuje puno zemlje te sam proizvodi hranu samo za krmače dok ostatak neophodne hrane kupuje. Matematika je jasna, hrana za krmače ga košta oko 22 dinara po kilogramu dok na hranu za prasad mora da izdvoji oko 50 dinara po kilogramu, uprkos tome, po trenutnim tržišnim cenama žitarica, matematika u ovom domenu proizvodnje je svakako pozitivna.

Adama Sultan 1120x180

„Za krmaču, hrana koju proizvedemo, imamo utrošak negde oko 1000 do 1200 po grlu, taj utrošak zavisi od starosti grla i veličine, da li je to nazimica koja jede manje ili je to starija krmača koja ima peto ili šesto prašenje. Znači otprilike jednu tonu do tonu i dvesta na godišnjem nivou. Što se tiče prasadi, utroši se 25 do 30 kilograma po prasetu, cene od 50 dinara znači prase pojede oko 1500 dinara hrane, dok sama krmača oko 22000 na godišnjem nivou. Kada to podelimo mi onda dobijamo, ako je sve idealno, ako imamo 10 zalučenih prasadi, koliko trenutno imamo na gazdinstvu, to je onda negde oko 3000 dinara koliko nas košta jedno prase. Na to moramo dodati troškove energije, troškove lečenja, troškove rada, i sve kada saberemo kažem 3500 do 4000 košta jedno prase od 25 kilograma da se proizvede, a ostalo je zarada.“ – ističe Predrag.

PROČITAJTE I...  Aktivnosti PSSS Mladenovac

Kada je reč o hrani, o njoj se na ovoj farmi itekako vodi računa. Odnos proteina i drugih biljnih materija u ishrani životinja je veoma važan i naravno zavisi od uzrasta same životinje, ističe naš sagovornik. Na farmi je zastupljeni veliki jorkšir u čistoj rasi jer se pokazao kao veoma dobar za dalji tov. Predrag kaže da njegova prasad u daljem tovu, za pet meseci dostignu težinu od oko stotinu kilograma.

Aneri Galenika 1120x185px

Što se ishrane tiče, radimo na taj način da krmače koje su suprasne dobijaju 14% proteina dok krmače koje doje u tom period od 30 do 35 dana, u zavisnosti da li je nazimica ili se krmača već prasila, dajemo im 16% proteina dok kod prasadi idemo isključivo sa gotovim predstatorom sa 20% proteina i neki utrošak za tih 75 dana, od čega ih 35 dana dojimo, a 40 se hrane negde, od 25 do 30 kilograma po grlu, to je otprilike neki utrošak hrane koji imamo.“ – kaže naš domaćin.

PROČITAJTE I...  Gradi se digitalna farma svinja u Doroslovu

Značajna stavka u svakom poslovanju je i potrošnja energije, a posebno kada su prasilišta u pitanju. Taj problem Predrag je rešio 2015. godine kada je instalirao solarne kolektore i na taj način obezbedio jeftiniju energiju neophodnu za grejanje objekata. Osim toga i kotao na pelet u koji ubacuje i žetvene ostatke svako doprinosi energetskoj efikasnosti na toj farmi.

Predrag je mlad poljoprivrednik sa velikim ambicijama i sa željom da proširi proizvodnju. Redovno prati konkurse namenjene poljoprivrednicima pa se tako i nada da će pomoću IPARD fondova uspeti da dostigne broj od 60 krmača i oko 1500 prasadi proizvedenih na godišnjem nivou.

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstProizvodnja šargarepe i povrća u Molu
Sledeći tekstLOZINA ŠTITASTA VAŠ

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime