Kada govorimo o mladim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, uglavnom je reč o onima koji nisu želeli da prekinu porodičnu tradiciju i nastavljaju tamo gde su dede i očevi stali. Zoran Gojić iz Čuruga međutim kaže da je oduvek želeo da ostane u svom selu, ali nezavisno od oca i dede, sa bratom je izabrao da će se baviti ovčarstvom, iako niko pre njih u porodici nije.
Znali su šta žele od svoje proizvodnje te danas, deset godina kasnije, Zoran kaže da to i realizuju. Vođeni uslovima u kojima žive i privređuju, odmah su se odlučili za virtemberg rasu.
Nešto zemlje koju porodica Gojić obrađuje, dovoljno je kaže Zoran za proizvodnju ratarskih kultura koje uglavnom odlaze na ishranu ovaca. Koncentrati se dokupljuju za potrebe jaganjaca i pojedinih grla, ali se održava kvalitet ishrane kojem su verni od početka. Kada su objekti za držanje ovaca u pitanju, Zoran takođe kaže da nisu iziskivali puno uglaganja, ali da su planovi ovog gazdinstva za narednih deset godina, nešto veći i savremeniji.
Nakon desetogodišnjeg iskustva u ovčarstvu naš domaćin skreće pažnju na trenutnu problematiku teške održivosti kvaliteta priplodnog materijala, zbog nešto slabijeg uvoza u poslednje vreme.
Kada je plasman grla i mesa u pitanju, situacija nije najsjajnija, ali proizvodnja teče kaže naš domaćin. Problem je što cene diktiraju klanice i nakupci, a ne kvalitet i ponuda, te su veću vidljivost na tržištu stočari ovog kraja pre nekoliko godina potražili u udruživanju u udruženje stočara „Čuruški farmeri“.
U Srbiji se poslednjih godina prema nekim procenama, beleži ekspanzija u ovčarstvu, a mnogi su mišljenja da su na to uticale i subvencije od 7000 dinara po grlu. Zoran kaže da nije sve baš toliko jednostavno ko što možda zvuči gledano kroz podsticaje.
Kako veći deo ishrane svojih ovaca tokom godine bazira na ispaši, i ovaj proizvođač poput mnogih u Vojvodini, skreće pažnju na probleme sa pašnjacima koji su ili neiskorišćeni, ili nestaju.
I pored sve problematike, porodica Gojić pre deset godina sama je izabrala ovčarstvo kao svoju granu poljoprivredne proizvodnje i u njoj, kaže naš domaćin, namerava da ostane. To neće promeniti ni subvencije ako ih jednoga dana ne bude bilo, ni nedostatak pašnjaka, ni papirologija. Sadašnje stado od oko 150 grla nameravaju da proširuju, kao i objekte i način proizvodnje, u korak sa nešto savremenijim trendovima.
Opširnije pogledati u prilogu.
