Nekada su mušterije iz Sopota i okoline, kod Miroslava Živanovića i njegove supruge u selo Dučina, dolazili po narudžbe čamaca, brodova, kada od poliestera – danas ih posećuju u plastenicima, kako bi od njih kupili rasade paradajza ili da bi ubrali sveže krastavce, paprike i krompire. Pre tridesetak godina, naš domaćin nije ni pomišljao da će mu proizvodnja povrća biti glavni izvor prihoda.
Pošto imaju dve ćerke, prilikom podizanja plastenika i zasnivanja povrtarske proizvodnje, rukovodili su se mišlju da njima dvema obezbede siguran izvor prihoda. Međutim, kada su se udale, briga o četiri plastenika raznog povrća, na 15 ari zemljišta, prepuštena je supruzi i njemu. Početni koraci bili su, kaže, teški ali znatno jeftiniji s obzirom na to da je sam podigao plastenike. Da je morao da nabavi plastenike, kao i većina drugih početnika u plasteničkoj proizvodnji, od velikih dobavljača, koštalo bi ga, kaže, trostruko više.
Osluškujući zahteve tržišta i afinitete kosmajskih kupaca, opredelili su se za svega nekoliko sorti paradajza, krastavaca i paprike, koje su se pokazale najisplativijim. To su „Viva“paradajz, koji je, kako kaže, najsličniji našem domaćem paradajzu, otuda ne čudi što su sve količine unapred rasprodate. Isto važi i za krastavce sorte „Kaman“, a u sezoni pravljenja ajvara, nema domaćina u kraju koji se ne odluče za njihove crvene paprike.
Prilikom odabira sortimenta, nisu se, kaže rukovodili kvantitetom već kvalitetom povrća. U razgovoru sa kupcima, došli su do odabira trenutnih sorti i nameravaju da nastave sa njihovom proizvodnjom iako neke druge sorte, poput „Matijasa“ i „Big befa“, daju znatno veće prinose.
Pod plastenicima, trenutno imaju četiri hiljade biljaka, a prosečan prinos im je oko osam kilograma po biljci. Da bi postigli zadovoljavajući kvalitet svog povrća, Živanovići, uz stajnjak, koriste i tzv. agromasterse. On nam objašnjava da je reč o đubrivu koje se stavlja u zemlju, formulacije 11:8:27, ima visok sadržaj kalcijuma, kalijuma i sumpora koji su biljci neophodni za pravilnu vegetaciju.
Tragajući za što jeftinijim načinima zagrevanja plastenika, ovaj snalažljivi domaćin dosetio se grejanja na biomasu, a sirovine za nju su, kako kaže, ima svuda oko nas. Granje i trnje, koje drugi meštani bacaju i pale, naš domaćin koristi kao osnovnu sirovinu za biomasu.
Nažalost, kako nam je uz osmeh rekao Miroslav, kada je reč o hemijskim sredstvima za zaštitu biljaka, za to još uvek nije uspeo da osmisli neki alternativni preparat. Najviše novca potroši se upravo za nabavku hemijskih sredstava, bez kojih je ta proizvodnja jednostavno nezamisliva. Od fungicida koristio je „Folia gold“ i „Signum“, uz dodavanje kalcijum vuksala kako bi se koren biljaka pravilno razvijao.
Navodnjavanje biljaka je, kaže, važno ali se mora voditi računa kada i koje količine vode im se daju. Najvažnije je da, u periodu visokih temperatura, biljka ne ostane bez vlage.
Danas je sve veći broj proizvođača rasada razne vrste povrća u našoj zemlji, te je, pre tri godine, i naš domaćin odlučio da se oproba u tom vidu proizvodnje i, kako nam je zadovoljno potvrdio, nije se pokajao. S obzirom na to da prošle godine nije imao dovoljan broj zasada, planira da poveća proizvodnju na oko 50 hiljada rasada. Njegovi rasadi putovali su do Aranđelovca, Smederevske Palanke, Svilajnca.
Zvaničnih udruženja ili zadruga u njihovom kraju, trenutno nema, ali se domaćini svakodnevno ispomažu. U sezoni je, međutim, teško naći radnu snagu. Ključna uloga u rešavanju nagomilanih problema proizvođača povrća je na državi ali je ona, smatra naš sagovornik, nedovoljna.
Gazdinstvo Živanovića, odnedavno se svrstalo u red odabranih gazdinstava Poljoprivredne stručne službe iz Mladenovca. Obilazeći njihove zasade pod plastenicima, stručni saradnik Miloš Nikoletić, rekao nam je da je zadovoljan njihovim napretkom u radu i dodao da je uglavnom savladao kompletnu tehnologiju proizvodnje rasada. Predloženo mu je da u cilju praćenja razlike u prinosima, u narednom periodu, u jednom plasteniku primenjuje prihranu preko lista folijarno, a u drugom samo kroz sistem „kap po kap“. Ovaj stručnjak za ratarske i povrtarske kulture ističe da je Miroslav otvoren za sve njihove savete i da ih primenjuje u svakodnevnom radu.
Na naše pitanje ima li zarade u plasteničkoj proizvodnji povrća, Miroslav Živanović kratko odgovara da sve zavisi od toga ima li roda. Ukoliko rod podbaci sasvim sigurno se posluje sa gubitkom i kako dodaje, u tom slučaju je, ukoliko želite da se održite u toj proizvodnji, pomoć banaka ili države preko potrebna.
Opširnije pogledati u prilogu.
