Uprkos višegodišnjoj ljubavi i pažnji, koje je uložila u svoje dugonoge ptice trkačice, Ljiljana Stojanov iz Zrenjanina, koja je svojom mini – farmom emua, izazvala veliku pažnju medija, prinuđena je da ih proda. Ovo je verovatno poslednja reportaža snimljena na njenom gazdinstvu, nakon koje se ove umiljate egzotične ptice, sele u svoj novi dom. Ljiljana ne krije tugu što će morati da se rastane od svojih ljubimica. Ali je raduje činjenica što je uspela da im pronađe adekvatnu lokaciju, u etno selu u Tutinu. Ono je okruženo šumama i livadama, što je idealno stanište i novi dom za te australijske ptice.
Jedno pile emua 120 evra, par odraslih i do 1.200 evra
Njena mini farma doživela je sudbinu poput brojnih, čak i mnogo većih odgajivačnica, tih pernatih životinja. Gotovo da više i nema domaćina u Vojvodini koji u njihovom uzgoju vide ekonomsku računicu. Stojanovi su je videli, ali, im je život nametnuo drugačije okolnosti, te su, nakon razvoda, odlučili da ih prodaju. Svoje ukrasne ljubimce, nabavili su pre četiri godine, iako se Ljiljana u početku protivila toj ideji. A cela stvar se, priča nam Ljiljana, odigrala potpuno spontano. Prilikom posete njihovog poznanika, koji je došao da vidi njihove ukrasne golubove, fazane i paunove, koje je njen suprug gajio, te im je predložio da se oprobaju i u uzgoju emua. Jaja su nabavljena iz Mađarske, a pilići su se izlegli u inkubatoru u Bečeju. Ta početna investicija je bila 480 evra, 120 evra po piletu. Po Ljiljaninom mišljenju to je bilo preskupo, ali je podržala svog muža, i pomagala mu je u njihovom uzgoju.
Australijske ptice su se lako adaptirale na banatsku klimu
U njihovom dvorištu radoznalo se šepure dva para, odnosno dva mužjaka i dve ženke, koji su, prema Ljiljaninim rečima, skromni i gotovo neprimetni. Potreban im je samo malo veći prostor, dovoljno dnevne svetlosti i čiste vode, i manja količina hrane više puta u toku dana. Ishrana emua je jednostavna. Ljiljana ih hrani mešavinom kukuruza, pšenice, suncokreta i zečijih granulica, koje u slast pojedu i traže repetu. Što se tiče brige, dovoljno je da provedete sa njima 15- etak minuta dnevno. Ljiljana im ipak posvećuje i po nekoliko sati, jer su australijski emui rasli uz njhovu porodicu, i navikli su na konstantnu pažnju. Žive u poluotvorenom prostoru, i dobro su se prilagodili našim klimatskim uslovima, čak i hladnim zimskim danima. Upravo ti hladniji meseci, od januara do marta, rezervisani su za nošenje jaja.
Jaja emua su 10 puta veća od kokošijih, ljuska je tvrda i tamnozelene boje
Jedna ženka godišnje snese između 25 i 30 jaja. Za ležanje na jajima i njihovo čuvanje, zaduženi su mužjaci. Jedno emuovo jaje teži oko 800 grama. Ima izuzetno tvrdu ljusku, koja se teže razbija, tamnozelene do crne je boje, što ga čini veoma atraktivnim i traženim na našem tržištu, kako za konzumaciju, tako i za rezbarenje i umetničko oslikavanje. Njegova cena kreće se od 30 do 50 evra po komadu. Jaja, perje, meso – sve od emua, ima solidnu tržišnu cenu, objašnjava nam Ljiljana. Oni su, većinu jaja poklanjali prijateljima i poznanicima, a jedan deo su potrošili i u svom domaćinstvu, praveći kajgane. Kako uz osmeh dodaje, porcije su bile obilate. Od jednog jajeta može da se pripremi doručak za 4 osobe. Jaja od emua su atraktivna i zbog veličine, i zbog nesvakidašnje boje.
Emui Stojanova uskoro se iz Banata sele na jug Srbije
Da je reč o pitomim i druželjubivim životinjama, uverili smo se i sami. Ni naša ekipa nije mogla da napusti farmu bez njihovog kljucanja svetlucavih dugmadi na jaknama, i mobilnih telefona, čija svetlost im pobuđuje pažnju. Žao nam je što ovoga puta nismo mogli da snimimo i jaja ove neobične pernate družine, ali ćemo ih posetiti ponovo, početkom naredne godine, u etno selu u Tutinu, na njihovoj novoj adresi, gde će biti okruženi šumom i planinskim livadama.
