Krečenje voćki u jesen: Zašto se voćke kreče i kako se pravi smeša

Krečenje voćaka je jedna od najstarijih mera zaštite voćnjaka tokom zimskog perioda. Ona ima i dodatne efekte koje moraju da se uzmu u obzir. Od čega se voćke štite na ovaj način, kako se pravi krečno mleko i kada je vreme da se ova mera primeni saznaćete u narednim redovima.

Zašto se voćke kreče

Krečenje voćaka sprečava pucanje i cepanje kore. Do toga dolazi tokom zime usled izloženosti drveta veoma niskim večernjim i noćnim temperaturama, te jakom zimskom suncu tokom dana. Stabla voćki se zagrevaju danju, a hlade noću, što dovodi do pucanja kore. U ove pukotine se nastanjuju patogeni koji dalje razvijaju razne gljivične i bakterijske bolesti i može doći do propadanja voćki.

Bela boja odbija sunčevu svetlost, te se smanjuje zagrevanje kore i razlika između dnevnih i noćnih temperatura, čime se utiče na smanjenje oštećenja tkiva kore drveta.

Krečenjem, se takođe, uništava mahovina i lišajeva. Neće se potpuno uništiti, a sami lišajevi su signal da su voćke iznurene, odnosno, da su u nekim nepovoljnim uslovima i da im treba pomoć. Lišajevi nisu direktno štetni za voćke, ali mogu predstavljati domaćina za razvoj nekih drugih patogena.

Još jedan pozitivan efekat krečenja stabla voćaka je zaštita od glodara. Naime, miševi i voluharice, kao i zečevi mogu tokom zime da oštete koru. Ukoliko se stabla okreče, svakako će pokušati, ali na malom broju stabla i brzo će odustati, odnosno, neće napraviti veću štetu do kraja sezone.

Treba imati u vidu i dodatni efekat krečenja voćki, a to je da ova mera usporava kretanje vegetacije za nekoliko dana, čime se smanjuju štete koje mogu da prouzrokuju kasni prolećni mrazevi.

Krečenje voćki najviše efekta daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje), navodi dipl. inž. za zaštitu bilja Lidija Vulović iz PSSS Kragujevac.

Kako se kreče voćke

Kreči se stablo i osnovne skeletne grane drveta u dužini od 20-30 cm. Ovu meru je najbolje sprovesti nakon plavog prskanja voćaka, krajem novembra do sredine januara najkasnije.

Krečenje se obavlja po suvom vremenu, kada je temperatura iznad nule.

Čime se kreče voćke – Kako se pravi krečno mleko (krečna čorba)

Za pripremu krečnog mleka, Vulovićeva je dala sledeći recept: 5 kg negašenog kreča, 500 gr kuhinjske soli i 250 gr sumpora u prahu. Prvo se ugasi kreč, a potom dodaje so i sumpor. Pre primene masa treba razrediti vodom do potrebne gustine. Na ovaj način pripremljeno krečno mleko ima dobru lepljivost, koja se povećava ako odstoji 2-3 dana.

Potrebna je gusta četka i da se popune sa bojom sve pore kore. Kada se kreč osuši dobiće intezivniju belu boju nego kada je boja vlažna.

Prskanje atomizerom je brže i lakše, ali tada smeša mora da bude ređa.

Ukoliko dođe do spiranja kreča, potrebno je ponoviti krečenje krajem zime , ali nikako ne treba raditi krajem marta-početkom aprila, jer tada su sokovi kroz drvo već krenuli, vegetacija se neće usporiti, te i štete od kasnih mrazeva neće biti smanjene.

T.T.

Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.