Setva pšenice u jesen 2018. godine nam je, kako to često i biva, donela neke razlike u odnosu na standardne godine i klimatske uslove. Iako je setva uglavnom obavljena u preporučenom roku, nedostatak padavina je uticao na kasno nicanje. Tako smo imali situaciju da su neke pšenice nikle, odnosno pojavile se na njivama tek u decembru. Zima je pak sa svojim padavinama i koliko-toliko povoljnijim vremenskim prilikama uticala da se pšenice dalje razvijaju pod normalnim okolnostima. Iako mnoge kasne u razvoju, situacija je znatno povoljnija nego jesenas. S proleća je potrebno pratiti dalji razvoj i po potrebi pristupiti zaštiti pšenice od korova i bolesti.
Korovi kao i kod svake gajene kulture imaju negativan uticaj na prinos. Prednost pšenice je što zbog njene gustine sklopa i velike kompetitivnosti, problem korova je manje izražen u odnosu na okopavine. U usevu pšenice se prvo javljaju korovi koji imaju manji habitus i ne utiču toliko na prinos. To su mišjakinja (Stellaria media), čestoslavica (Veronica persica), mrtva kopriva (Lamium purpureum) i dr. Porastom temperatura dolazi i do pojave korovskih vrsta koje mogu negativnije uticati na prinos. Prilepača, broćika (Galium aparine), poponac (Convolvolus arvensis), palamida (Cirsium arvense). Od uskolisnih korova najveći problem predstavlja pojava divljeg ovsa (Avena fatua), pirevine (Agropyrum repens) i livadarke (Poa annua).
Bez hemijske zaštite nema prinosa
Pridržavanje plodoreda, setva čistog semena, dobra obrada zemljišta, uništavanje korova na nepoljoprivrednom zemljištu su faktori koji utiču na smanjenje pojave korova. Ali je i hemijska zaštita postala gotovo neizostavna. Na tržištu postoji veliki broj preparata za suzbijanje korova u pšenici. Ono na šta proizvođači treba da obrate pažnju jeste momenat primene, dominantni korovi na parceli, razvojna faza i korova i gajene biljke. Preparat Tomigan® (fluroksipir-meptil 360 g/l) se može primeniti do pojave lista zastavičara u dozi 0,8 l/ha ukoliko se primenjuje samostalno. Odnosno u dozi 0,4 l/ha uz korišćenje partner preparata (metsulfuron- metil, tribenuron metil).
Tomigan se odlikuje visokom efikasnošću u suzbijanju broćike, poponca, divlje kupine, dvornika. Odnosno, deluje na korove na koje navedeni partner preparati nemaju zadovoljavajuću efikasnost. Prerana ili prekasna primena preparata može za posledicu imati smanjenu efikasnost na korove. Ipak potrebno je i ispoštovati uputstva za primenu herbicida u odnosu na uzrast pšenice. Zakasnela primena, odnosno primena herbicida nakon preporučenog roka može izazvati smanjenje prinosa, samim tim i zarade.
Na pojavu bolesti u usevu pšenice najveći uticaj imaju klimatski faktori i osetljivost gajene sorte. Većina proizvođača koja žele dobiti visoke prinose pšenice rade dva (neki i više) tretmana u borbi protiv bolesti. Od bolesti koje se javljaju ranije u proleće najznačajnije su: siva pegavost lista i klasa (Septoria tritici), pepelnica (Erysiphe graminis), razne vrste rđa (Puccinia spp.).
Prvi fungicidni tretman
Prvi fungicidni tretman u pšenici se radi kada se bolesti pojave i njegov cilj jeste da se spreči širenje bolesti na više spratove. Iako je postalo uobičajeno da se prvi fungicidni tretman radi istovremeno sa herbicidnim, potrebno je obratiti pažnju da li je to i pravo vreme za primenu. Naročito u ovakvoj godini, kada pšenice kasne sa porastom. Pitanje je da li će zbog mikroklimata koji gusta pšenica pravi i koji između ostalog utiče na pojavu bolesti biti potrebno taj tretman malo pomeriti za kasnije odnosno približiti drugom tj. tretmanu u cvetanju. Često ta vremenska udaljenost između prvog i drugog tretmana predstavlja problem. Pšenica nije „pokrivena“ fungicidom i može doći, ukoliko su vremenske prilike povoljne, do pojave bolesti. Svi se sećamo „eksplozije rđe“ u 2014. godini. Ukoliko se desi ovakva situacija proizvođači rade i takozvani među-tretman.
Drugi fungicidni tretman
Drugi fungicidni tretman (tretman klasa, tretman u cvetu) se radi pored navedenih i za suzbijanje ekonomski najznačajnije bolesti pšenice fuzarioze klasa (Fussarium spp). U povoljnim uslovima za razvoj bolesti smanjenje prinosa može iznositi i do 50%. Ovaj tretman se radi preventivno, kako bi sprečili prodiranje gljive i zarazu klasa. Zato je pravo vreme za ovaj tretman početak cvetanja, odnosno kada je do 10 % klasa pšenice iscvetalo.
Pri izboru preparata potrebno je izabrati odgovarajući fungicid jer nemaju svi fungicidi istu efikasnost na suzbijanje svih navedenih bolesti. Potrebno je pratiti bolesti i izabrati preparat sa visokom efikasnošću baš za ono na šta ciljamo i šta želimo postići primenom tog preparata. U svojoj ponudi kompanija Adama ima veliki broj fungicida koji se mogu primeniti u zaštiti pšenice od bolesti. Od jednokomponentnih to su: Bumper (propikonazol 250 g/l); Orius 25 EW (tebukonazol 250 g/l) i Mirage 45 EC (prohloraz 450 g/l). Od dvokomponentnih: Bumper P (prohloraz 400 g/l+ propikonazol 90 g/l); Custodia (azoksistrobin 120 g/l + tebukonazol 200 g/l) i Zamir (prohloraz 267g/l + tebukonazol 133 g/l).
Naše preporuke za zaštitu pšenice od bolesti
Prvi fungicidni tretman, Bumper P u dozi primene 0,8-1 L/ha. Svojim širokim spektrom delovanja na mnoge bolesti i izrazitom efikasnošću i na nižim temperaturama Bumper P zaslužuje svoje mesto u prvom tretmanu.
Među-tretman ili u slučaju pojave rđe, Custodia 0,8 L/ha. Visoka efikasnost na razne vrste rđa. Custodia daje biljkama tamnije zeleni izgled, takozvani green efekat, pospešuje fotosintezu, bolje iskorišćavanje vlage.
Tretman u cvetu, Zamir 1L/ha. Dve aktivne materije, obe sa visokom efikasnošću ka raznim vrstama fuzarioza.
Primena fungicida u pšenici pozitivno utiče kako na prinos, tako i na karakteristike pšenice. Tačnije na hektolitar i njene organo-leptičke karakteristike. To znači da primenom fungicida u pšenici samo dobijamo i nijedan tretman nije povećanje troškova, već samo dobit.
Dipl. inž. Milan Radović
