Jedan od velikih problema s kojima se trenutno suočavaju poljoprivredni proizvođači je rezistentnost pojedinih korovskih vrsta tj. nedovoljna efikasnost primenjenih herbicida na te korove. U poslednjih 5-6 godina su naučno potvrđeni slučajevi visoko izražene rezistentnosti populacija na području južne Bačke i južnog Banata. Utvrđena je povećana zastupljenost rezistentnih populacija običnog štira i divljeg sirka na skoro celom području južnog Banata, nekim lokalitetima u Mačvi, severnoj Bačkoj i Braničevskom okrugu.
„Prve nagoveštaje ovog problema sam uočio još 2010. godine, uglavnom na kukuruzu. Primećeno je slabije delovanje herbicida na sirak u usevu kukuruza. Teško je bilo poverovati da je u pitanju rezistentnost, ali vreme je pokazalo i već 2012. smo dokazali da je u pitanju rezistenstnost,“ priča nam Jan Babka, agronom.
Poljoprivredni proizvođači su prvobitno dugi niz godina za slabu efikasnost krivili kvalitet herbicida i hemijsku industriju. Iz toga su masovno proisticala ponavljanja tretmana, kao i povećanje doza. Proizvođači su verovali da menjajući naziv preparata stvaraju novu mogućnost suzbijanja korova nemajući u vidu da su u pitanju isti mehanizmi delovanja.
„Ukoliko na jednoj parceli imamo korovsku biljku, npr. divlji sirak koji je preživeo hemijski tretman, on za narednu godinu ostavlja seme, biće ga više nego prethodne godine. Ukoliko mi naredne godine ponovo ne poštujemo plodored i ponovimo tretman sa istim inhibitorima, mi praktično suzbijamo samo onaj osetljivi sirak, a onaj manje osetljiv će ponovo preživeti. Tako se iz godine u godinu povećava populacija takvih reistentnih korova,“ kaže Maja Sudimac iz PSS Pančevo.
Jedno od rešenja je poštovanje plodoreda
Zbog toga bi divlji sirak u narednoj godini trebalo suzbijti u nekoj drugoj gajenoj biljnoj vrsti, a ne ponovo u kukuruzu. U toj drugoj gajenoj biljnoj vrsti korov koji pokazuje rezistentnost će biti tertiran herbicidom različitog mehanizma delovanja i jedino se tako može suzbiti. To bi značilo da se nakon kukuruza seju ozima žita, uz primenu preparata na bazi glifosata na strnjištu i gajenje okopavina gde se mogu koristiti graminicidi koji nisu ALS inhibitori. Dakle, jedno od rešenja mora biti poštovanje plodoreda.
Važno je da poljoprivredni proizvođači znaju i to da se u rešavanju problema rezistentnosti korova na herbicide ne mogu još uvek osloniti na neko novo sredstvo, jer kako kažu naši sagovornici, ono još ne postoji. Zato je poštovanje plodoreda i primena mehaničkog delovanja na korove opcija koja će dati najbolje rezultate.
Opširnije pogledati u prilogu.
