Kada je naša ekipa pre 6 godina upoznala Dobricu Jevremovića iz Despotovca, on je tada imao 15-ak ovaca, samo tri umatičene i jednog ovna. Danas njegovo stado broji 100 grla i 8 ovnova, rase il de frans. Sve nam ovo govori da je ovčarstvo perspektivna grana poljoprivrede, naravno uz brojne prepreke koje se moraju savladati.
Naš domaćin ima kvalitetna grla, jer je još na samom startu, kako kaže, kupovao od najboljih, dok danas, po priplodni materijal dolaze kod njega.
„Prošle dodine sam imao prosek jagnjena 1,6%, a ove godine 1,4%. Tih 140 jagnjadi je bilo izuzetno dobro. Od toga 80 ženki je otišlo za priplod, a od 60 muških, 10 grla sam ostavio za priplod, a ostatak za pečenje“ – kaže Dobrica.
Plan – stado od 200 ovaca
Ovakav bilans je dobar, te su planovi za proširenje stada veoma ozbiljni. Plan je stado od 200 grla, jer mu obližnja paša omogućava daleko pozitivniju računicu. Tužno je što je ovaj deo Srbije poznat po tome da su ljudi mahom po inostranstvu, te je napuštenih parcela gde god da pogledate. Sa druge strane, onima koji se ovde bave stočarstvom, to omogućava više hektara za npr. ispašu ovaca.
A kada pričamo o matematici, posao sa prodajom grla za priplod je bio odličan, kaže Dobrica, a većinu muških jagnjadi tako reći plasira kroz svoj ugostiteljski objekat. Potražnja postoji, pa za viškove lako nađe kupce-klaničare, koji izgleda vole il de frans jagnjad.
„Kada su došli da pitaju za jagnjad, ja sam im ponudio od prijatelja koji drži domaću ovcu, međutim nisu hteli. Kažu da im se zbog randmana mesa ne isplati, a il de frans ima dobar randman mesa.“
Situacija na tržištu
Međutim, na terenu srećemo puno i onih koji nisu uspeli prodati jagnjad, te ih danas, na žalost, daju ispod svake cene. Tužno je to, jer se toliko govorilo o izvozu i o pozitivnom pokušaju otkupa jagnjadi do 20 kg za koje su plaćali 10 hiljada dinara, što više ne funkcioniše, na žalost i razočarenje brojnih ovčara.
„Ja izvoz naravno podržavam ali sam pre neki dan pročitao da je to stopirano, na nesreću mnogih koji žive od ovčarstva. Biće u velikom problemu, ako ne prodaju. I bilo bi dobro formirati neku stabilniju otkupnu cenu od oko 350 dinara za kilogram, jer ljudi neće moći napredovati, privređivati, ulagati… biće teško,“ – dodaje Dobrica.
Opširnije pogledati u prilogu.
