Formula za uspeh DOKTORA za KROMPIR

0
696

Povrtarska karijera Pavela Valenta, iz bačkog sela Lalić, nadomak Odžaka, počela je pre četrdesetak godina. Sada već davne 1984-te godine, bio je  samo jedan u nizu građana tadašnje Jugoslavije, koji je boravio u Nemačkoj, kako bi stekao radno iskustvo i zaradio novac za početni kapital. Danas je njegovo ime postalo sinonim za prvoklasni krompir, a u povrtarskim krugovima ga često nazivaju i „doktorom za krompir“. Kako nam je rekao, upornost i neukrotiva ambicioznost, dovele su ga do samog vrha u tom poslu, otkrio nam je i formulu svog uspeha, koja počiva na 5 K: kvalitetu, kvantitetu, kontinuitetu, konkurentnosti i korektnosti.

Adama Maganic 1120x180

Rekorder u proizvodnji krompira, nadmašio i Holanđane

Ovaj 68-ogodišnji vrsni proizvođač, počeo je od nule, kradući znanje nemačkih povrtara, i usvajajući njihovu radnu disciplinu i želju za napredovanjem. Kožni notes, u koji je zapisivao sve važne informacije o tehnološkim principima, zamenio je kompjuterom, a kompletnu proizvodnju podigao je na najviši nivo, po uzoru na evropska gazdinstva. Rod od 70 tona krompira po hektaru, koji Pavel ostvaruje, dokaz je da se i naši poljoprivrednici, po prinosu, mogu meriti sa kolegama iz Holandije, koja je vodeća zemlja u proizvodnji tog povrća, ukoliko poštuju reč struke i nauke. Iako je pristalica organske proizvodnje, kako ističe, današnje izmenjene klimatske prilike, mu ne dozvoljavaju da odneguje svoje kulture bez hemijskih tretmana. Ovaj uzorni proizvođač je od prvog dana postavio sebi visoke ciljeve – koristi najkvalitetnije holandsko seme, najskuplju hemijsku zaštitu, uveo je digitalne tehnologije, a svoje biljke „osluškuje“, razgovarajući sa njima svakog jutra, 365 dana u godini, od jutra do mraka.

PROČITAJTE I...  Kako suzbiti LISNE VAŠI bez upotrebe hemije

Mladi hrle u gradove, radne snage u selu nema ni za lek

Poslednjih godina, i nad to selo su se nadvili crni oblaci, mladi masovno odlaze u gradove, a stariji domaćini, muku muče sa pomoćnom radnom snagom. Kako nam se požalio, radna snaga u tom selu je toliko deficitarna, da su pojedini proizvođači počeli da angažuju i strane državljane iz Bangladeša i Nepala, a u komšiluku nema koga da zamoli da mu pomogne u jeku sezone. Stara izreka kaže da neko živi tamo gde mora, a neko tamo gde mu je bolje. Kada bi mladi uvideli sve prednosti života i rada na selu, ne bi hrlili u prenaseljene gradove, smatra naš sagovornik. Država bi, po njegovom mišljenju, trebala da donese ozbiljniju strategiju za oživljavanje seoskih sredina. On pozdravlja napore Ministarstva za brigu o selu, da kupovinom napuštenih kuća mlade bračne parove motivišu na život u selu, ali smatra da to nije prava mera.

Paradajz 1120x180

Teško do rafova velikih trgovinskih lanaca

Ovaj iskusni, i višestruko nagrađivani proizvođač, koji će, kako nam je u šali rekao, morati da izgradi namenski prostor za skladištenje pehara, medalja i priznanja za raznih domaćih i stranih sajmova, kaže da uprkos zavidnoj reputaciji koju je decenijama gradio, teško može da se probije do rafova velikih marketa, a sve veći problem mu predstavlja i nelojalna konkurencija iz uvoza. Ali ga to ne obeshrabruje, jer je svestan da na dinamičnom i surovom tržištu, mogu da opstanu samo ozbiljni proizvođači, a on je dokazao i sebi i drugima, da on to jeste.

PROČITAJTE I...  Bostan: Šta je važno za dobar rod

Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.

Web baner Delaro Bayer 1120x180 V01

Sagovornik: Pavel Valent, porvrtar i proizvođač krompira iz sela Lalić

Prethodni tekstMalčiranje voćaka: Prirodna zaštita od korova i ishrana voćnjaka
Sledeći tekstUjedinjeni poljoprivrednici sutra na sastanku sa premijerkom

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime