Veliki problem u savremenom voćarstvu predstavljaju stenice koje uništavanjem ploda dovode do smanjenja njegove tržišne vrednosti. Štetu nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz nadzemnih delova biljaka. Na nedavno održanom skupu voćara i vinogradara, u Vrdniku, naš čuveni profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Marko Injac, govorio je na temu koja muči veliki broj voćara u Srbiji i davao savete za suzbijanje stenice. Na plodu, na mestu uboda, nastaju nekrotične tačke i udubljenja, što predstavlja otvor za patogene prouzrokovače različitih vrsta bolesti. Ova štetočina je odličan letač i može da pređe dnevno i do 2 kilometra. Krajem jeseni u velikim grupama stenica migrira u naselja radi prezimljavanja i traži zaklon u kućama i drugim objektima.
Najugroženiji lešnik
Od voćnih vrsta dosta toga je na meti ove štetočine, ali definitivno je najugroženiji lešnik, čije plodove je posle teško prodati konditorskim industrijama. Ova invazivna stenica azijskog porekla kod nas je registrovana 2015. godine, do sada je, u svetu, registrovana na preko 150 biljnih vrsta među kojima je veliki broj poljoprivrednih kultura. U svetu su registrovane velike štete usled njene ishrane na jabukama, breskvama, kruškama, trešnjama, malinama, paradajzu, paprici, krastavcima , kukuruzu i drugom voću i povrću.
Neophodna brza reakcija voćara
Naš sagovornik kaže da rešenje postoji u borbi protiv ove štetočine. Izborom dobrih preparata moguće je ograničiti njeno delovanje. Proizvođačima se preporučuju pregledi useva i zasada na prisustvo invazivnih stenica. Ukoliko se uoči njihovo prisustvo, sa ciljem sprečavanja polaganja jaja i daljeg razvoja stenica, preporučuje se primena odabranih i efikasnih insekticida.
Stručnjaci preporučuju proizvođačima da je neophodno brzo delovati kada se ovaj problem uoči na usevima i u voćnjacima, te da nije najpresudnije koji će se preparat izabrati, već da li će se delovati na vreme. Braon mramorasta stenica može da se suzbije različitim preparatima u zavisnosti od vrste gajene kulture.
Ova vrsta je sklona grupisanju, pa se često veoma brzo seli s jednog useva na drugi. Usled mehaničkih oštećenja plodova dolazi do prodora bakterija i pojave bolesti. S obzirom na brzo širenje stenica može predstavljati problem u proizvodnji voća i povrća i u narednim godinama. Ukoliko se slušaju saveti struke i blagovremeno deluje, šteta može da se predupredi.
Sagovornik: Prof. Marko Injac, profesor u penziji
