Ratari demantuju računicu Nedimovića: Zarada na pšenici je mnogo niža

Ratari odbacuju računicu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da imaju  na pšenici zaradu od 700 evra po hektaru, po ceni od 35 dinara, kako zbog visine prinosa, tako i zbog troškova. Evo i koje su realne cifre.

Ministar Nedimović je rekao da sa prinosom pšenice od 5 t/ha može pristojno da se zaradi –700 evra po hektaru, ako je otkupna cena 35 din/kg. To je izazvalo burnu reakciju ratara koji se ne slažu sa ovom matematikom.

Realna računica

Većina poljoprivrednika ima prinos oko 3,3-3,4 tone po hektaru, ali ne svi, kaže poljoprivrednik Bojan Nikolić iz okoline Rače za Betu i dodaje da nema ni govora da je u Šumadiji prosek 5 tona po hektaru. On kaže da su troškovi setve bili oko 110 hiljada dinara po hektaru, te da je potrebno prodati 3 tone pšenice samo da se pokriju troškovi setve i zakupa zemlijšta. Po ceni od 35 din/kg, za amortizaciju i njihov rad ostaje samo 100 evra i to pod uslovom da su imali tako „dobar“ prinos.

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da je u Banatu prosečan prinos pšenice 4,5 tona po hektaru, a da je u ostalim delovima Srbije slabiji. On obrađuje 300 hektara i njegovi troškovi za setvu su bili oko 100 hiljada dinara, i to bez zakupa zemljišta (u Vojvodini je zakup 500-700 evra po hektaru), bez amortizacije i uračunatog njihovog rada.

Kako dalje navodi, ako se pšenica proda po 35 dinara, prihod po hektaru je 175 hiljada dinara, pod uslovom da je prinos 5 tona. „Kada se na 100 hiljada dinara osnovnih troškova za mineralno đubrivo, gorivo, zaštitna sredstva, doda cena zakupa zemljišta, teško da ostaje nešto za amortizaciju mašina i naš rad“, rekao je Jakšić.

Nedeljko Savić, predsednik STIG-a kaže da je na 120 hektara imao prinos od 5,5 t/ha uz punu agrotehniku, ali da su troškovi setve bili 123 hiljada dinara, te da mu ostaje oko 300 evra po hektaru za rad i amortizaciju. Kako kaže, poljoprivrednici koji su ostvarili prinos od 5,5 tona po hektaru nisu u gubitku, ali imaju malu zaradu. Međutim, on ističe da je oko 50 odsto ratara ostvarilo prinos između 3,5 i 4,2 tone po hektaru i da su svi oni u gubitku.

Izvor: N1