Momordika ili gorka dinja je jestiva i lekovita biljka koja predstavlja odlično sredstvo za snižavanje šećera u krvi, a dobro uspeva i na našem podneblju.
Gorka dinja (momordika) se gaji u sutropskim i tropskim predelima, međutim, usled promene klime, vrlo uspešno može da se gaji i kod nas o čemu svedoče mnogi primeri.
U pitanju je jednogodišnja zeljasta puzavica iz porodice tikvi. Postoje različiti kultivari sa različitim plodovima po obliku i po veličini. Ima razgranatu stabljku koja može da naraste do 5 metara i kao gusti tepih puže po tlu. Na istoj biljci se nalaze muški i ženski cvetovi, žute boje, koji cvetaju u junu i julu.
Plodovi su ovalni i duguljasti oko 30 cm, krgave površine. Najpre su zelene boje, a kada dostignu zrelost (što je u septembru-oktobru) dobijaju žutonarandžastu boju. Tada se otvore i saviju u stranu. Semenke su svetlosmeđe boje do crne, okružene jako crvenom i lepljivom pulpom.
Upotreba
Gorka dinja može da se koristi cela, ali se najviše korsite plodovi. Pošto su intezivno gorkog ukusa, koriste se dok su mladi i zelene boje. Tada su hrskavi i vodenasti, a mogu da se konzumiraju sirovi, kuvani (na primer napunjeni različitim namirnicama poput tikvica) ili da se kisele. Takođe, od njih se pravi sok. Izuzetno su zdravi, jer obiluju vitaminima C, A, E, B1, B2, B3 i B9. Takođe, obiluju kaijumom, kalcijumom, cinkom, magnezijumom, fosforom i gvožđem.
Listovi mogu da se upotrebe kao kuvano povrće ili da se suše i da se od njih pravi lekoviti čaj. Semenke su bogate uljem, pa se koriste za proizvodnju jestivog biljnog ulja.
Sadnja i uzgoj
Seme se seje početkom proleća u zaštićenom prostoru, a sadnice se presađuju krajem maja, odnosno, kada prođe poslednja opasnost od mraza. Može da se seje direktno u zemlju početkom maja. Klija za 10-15 dana.
Gorka dinja voli osunčane položaje, hranljiva, laka i dobro drenirana zemljišta. Leti traži redovno i obilno zalivanje. Ako se pravi rasad, biljke se prasađuju na stalno mesto kada dostignu visinu oko 10 cm i sade se na udaljenosti od 50 cm.
Vrlo brzo raste, pa joj treba obezbediti potporu. Najčešće se koristi armaturna mreža. Može da se gaji i kao usev koji puže po tlu, ali u tom slučaju donosi manje plodove i lošijeg kvaliteta. Neguje se kao krastavac.
Nakon berbe, trebalo bi da se čuva na temperaturi 10-12°C u prostoru sa povišenom vlagom. U ovakvim uslovima mogu da se sačuvaju dve do tri nedelje. Na sobnoj temperaturi može da se čuva do dva dana.
Lekovitost gorke dinje
Gorka dinja ima antibakterijsko dejstvo, reguliše probavu, ubija parazite u crevima, pomaže pri zarastanju rana i opekotina.Studije su potvrdile da gorka dinja snižava nivo glukoze u krvi, kao i njenu tradicionalnu upotrebu u lečenju dijabetesa. U siromašnim zemljama, ova biljka neretko predstavlja jedini oblik dostupne terapije u tretmanu dijabetesa. U 21. veku je počela da se koristi u laboratorijama koje se bave istraživanjima o suzbijanju karcinoma.
Najčešće se konzumira u obliku soka koji se pravi od nezrelih plodova. Ipak, treba biti oprezan, odnosno, ne treba preterivati sa sokom, jer može da izazove mučninu i povraćanje.
Listovi mogu da se suše i presuju i da se od njih pravi čaj koji, takođe, utiče na suzbijanje kancerogenih oboljenja.
Biljka je veoma štetna prilikom konzumiranja u trudnoći i tokom dojenja zbog gorčine ploda koja dovodi do toksičnosti mleka.
Izvori:
Umberto Quattrocchi, (2012.), CRC World Dictionary of Medicinal and Poisonous Plants: Common Names, Scientific Names, Eponyms, Synonyms, and Etymology, Florida, SAD; F. Murraj, (2006.), Ampalaya: Nature’s Remedy for Type 1 And Type 2 Diabetes, California: Basic Health Publications; Planatea
