Vladimir Pavlović, zvani Brka, u želji da promeni način života napustio je grad i svoj život započeo u selu Gornja Sabanta, u zaseoku Orašje. Nije ni sanjao da će njegovo životno opredeljenje biti stočarstvo i da će baš u tome da se pronađe. Objekte je podigao iz sopstvenih sredstava, a odlučio se za uzgoj moravke, autohtone rase svinja. Sa njim smo razgovarali prošle godine kada je imao 60 odraslih jedinki i oko 40 prasića. U planu mu je bilo da poveća broj životinja, napravi pušnicu… Kakva je situacija danas, šta se promenilo, u kom pravcu je naš domaćin nastavio?
Isplativost uzgoja svinje moravke
Moravka je potpuno crna rasa svinja i ime je dobila po reci Moravi u čijim dolinama je nastala. Nažalost, nosi status rizično ugrožene vrste zbog veoma male brojnosti. Moravka ima drugačiji kvalitet i raspored mesa i masti. To je takozvano mramorisano meso, veoma kvalitetno i ukusno, koje je isključivo jako crvene boje.
Malobrojni uzgajivači kažu da je izuzetno isplativa za uzgoj. Čak tri puta brže napreduje od ostalih rasa svinja. Osim toga, kod moravke se dobija do 10% više mesa nego kod mangulice. Želja našeg domaćina je, kako kaže, da se cela Srbija zacrni od moravki.
Kao i u svakom poslu i u ovom postoje prepreke i kočnice. Jedan od velikih problema u poljoprivredi je nedostatak radne snage. Upravo sa ovim nedostatkom suočava se i naš domaćin, što ga trenutno onemogućava da nastavi da širi posao.
Na selu nikada nije bilo lako živeti, ali sada je situacija izrazito teška. U poslednje dve godine, u poljoprivrednoj proizvodnji su enormno poskupeli svi inputi, uključujući i stočnu hranu. Tome se pridružio disbalans na tržištu, loši tržišni uslovi i niske otkupne cene koji su doveli do kontinuiranog opadanja stočnog fonda i gašenja farmi.
U takvom ambijentu, Vladimir ne proizvodi sam hranu za svinje, već mora da je kupuje, što mu dodatno otežava samu proizvodnju. Ipak, čvrsto je odlučio da se ne preda, a u toj nameri mu pomaže upravo ova rasa koju karakteriše ekstenzivan način držanja, odnosno, slobodna ispaša.
Subvencije za autohtone rase
Naš domaćin, kao i mnogi poljoprivrednici u Srbiji, nema pozitivno iskustvo kada su u pitanju državne subvencije, sa čijim isplatama se kasni i po nekoliko godina. Ipak, on ne smatra da su subvencije faktor koji će spasiti srpsku poljoprivredu, već je neophodno da se obezbedi sređen poslovni ambijent i sistemski razvija domaća proizvodnja.
Gde leži zarada?
Vladimir ima krug stalnih kupaca koji se polako, ali sigurno širi. On svoju zaradu vidi u preradi. Kako kaže, do kupca je teško doći, jer su se ljudi olenjili, prodavnice u gradovima se nalaze na svakom ćošku. Kupuju se male količine za dan -dva i retko ko hoće da sedne u auto, dođe do sela i obavi veću kupovinu, snadbe se za nedelju dana, iako je kvalitet proizvoda neuporedivo veći nego u marketima.
Vladimir ne planira da napusti selo. Prodaje žive svinje, kao i suhomesnate delikatese, a napravio je kooperaciju i sa drugih uzgajivačima moravke iz svog kraja, te prodaje i njihove proizvode. Tržište je prepoznalo kvalitet mesa i tražnja postoji, kao i potreba za povećanjem proizvodnje.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Vladimir Pavlović, stočar iz Gornje Sabante
