Tragom afirmativnih priča sa sela nismo mogli a da ne zabeležimo priču mladog povrtara Lazara Vukovića. Ovaj vredni momak sa tek dvadeset i kusur godina uziva u svakom parčetu svoje zemlje. Kaže, kulture to osete, te na njegovim njivama rastu krompir, luk, lubenice i drugo povrće za primer.
Nekada su povrće prodavali na pijaci ali kako je najbolja reklama i preporuka od usta do usta , sada im mušterije dolaze na kućni prag, te potrebe za odlaskom na pijacu nema. Prošlu godinu pamtiće njegova porodica po dobrom rodu krompira, a kao anegdotu, Lazar kaže da su ga nakupci kupovali i preprodavali kao ivanjički.
Lazar nas je sproveo po celoj njivi, dobrom energijom kao pokretačem svega što radi pokazao kako se krompir lagano sklapa u redove, zelene peraja luka, i kako je lubenicama u zaštićenim tunelima toplo jer su ušuškane.
Poljoprivredna škola bila je logičan sled Lazarevog odrastanja koji je bio na selu, i na njivi, te je uz pomoć roditelja poslednjih godina zanavljao sve više i više Kaćke zemje. Danas malo koji momak može da mu stane na crtu, po znanju, upornosti i marljivosti.
