Povrtari u AP Vojodini počeli su da vade ranije sorte ozimog crnog luka iz direktne setve, dok su crni luk iz arpadžika izvadili pre dve do tri nedelje.
Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima tokom perioda formiranja lukovice, kod profesionalnih proizvođača očekuju se prinosi i do stotinu tona po hektaru.
Siniša Arsić iz Siriga u opštini Temerin izjavio je za Dnevnik da je godina za luk bila dobra i da očekuje kvalitetan rod i odlične prinose jer je navodnjavao i primenio potpunu agrotehniku.
– Mada sam luk krenuo da vadim pre nekoliko dana, već sada mogu da kažem da će luka biti oko 80 do 100 tona po hektaru, što su odlični prinosi u sušnoj i toploj klimi. Vremenske prilike doprinele su da rod bude dobar a prinosi visoki jer su uslovi za razvoj lukovice bili idealni. Kada završim sa vađenjem, očekujem da će ovogodišnja sezona biti jedna od boljih u višegodišnjem iskustvu u gajenju crnog luka – naveo je Arsić.
Po njegovim rečima, trenutna cena naveliko luka je od 40 do 50 evrocenti, s tim što će, kako očekuje, cena biti verovatno niža kako se posao oko vađenja luka bude zaukavao. – I sa nižom cenom povrtari će imati neki račun da ga seju i dogodine ukoliko prinosi budu vrhunski – naveo je Arsić i dodao da je luka ovog proleća dosta posejano, ali da kvalitet i prinosi nisu isti kod svih povrtara.
Kod nas se luk seje na oko 4.000 hektara, odnosno prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2024. godini crni luk u Srbiji je zauzeo 3.952 hektara i bilo ga je 31.964 tone. Prosečan republički prinos po statistici iznosio je 8,1 tona po hektaru.
Visoka ulaganja u setvu
Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović objasnio je za Dnevnik da je statistika u republički prosek prinosa uračunala sveukupni rod i malih i velikih povrtara i onih koji su sejali u baštama i onih koji su sejali arpadžika, dok profesionalni proizvođači primenjuju samo direktnu setvu. – Zbog te direktne setve veliki povrtari dostižu prinose i do 100 tona po hektaru, za razliku od drugih koji imaju daleko manje luka po hektaru i ne koriste svu agrotehniku.
Kako prinosi po hektaru mogu da budu veliki i ulaganja u setvu luka su visoka.
Za proizvodnju crnog luka po hektaru, naveo je dr Vojnović, treba uložiti i do 10.000 evra, što, pre svega, zavisi od samog načina proizvodnje. – Najveći deo troškova odnosi se na nabavku semena, navodnjavanje i primenu mineralnih đubriva.
Dr Vojnović ističe da iako je godina bila povoljna za formiranje kvalitetne lukovice, izazovi u proizvodnji luka i dalje postoje, posebno kada je reč o zaštiti od štetočina kao što je trips i pojave truleži u kišovitim uslovima.
Izvor: Dnevnik
