Setva paradajza se radi ručno zbog specifične građe semena. Neki proizvođači primenjuju gustu setvu, pa presađuju biljke u fazi kotiledona, dok drugi direktno sade biljke. Za proizvodnju u zaštićenom prostoru rasad paradajza se proizvodi u hranljivoj kocki veće zapremine.
Nakon usejavanja u kocku, rasad se odnosi u klima komoru na 24-25C, u trajanju od 4-5 dana. Za pojedine hibride je karakteristično neujednačeno klijanje. Ta pojava se ne može otkloniti, ali se biljke manjeg rasta mogu grupisati i posebno odvojiti.
Nakon iznošenja iz klijališta temperatura se spušta na 22C , da bi se formirala 2-3 prava lista. Tada se blljke šire na različit razmak i to od 9-30 biljaka/m2. Ovo zavisi od dužine rasadničkog perioda, ali i od perioda godine kada se rasad proizvodi. Tako raširen rasad ima dovoljno svetlosti za rast i razvoj i ne dolazi do njegovog nepotrebnog izduživanja.
Rasad paradajza može da se transportuje u položenom stanju, ali ne duže od 24 sata, jer može da dođe do krivljanja vrhova biljaka. Period proizvodnje rasada paradajza traje od 30-50 dana.
Rokovi sadnje
Paradajz se sadi tokom cele godine u nekoliko rokova. Za plastenike su najznačajnija tri roka sadnje:
- I rok, od 01.02-15.02. Ovaj rok se odnosi na plastenike sa grejanjem.
- II rok, od 15.03-20.04. Ovaj termin predstavlja najčešće vreme sadnje za sve plastenike bez grejanja.
- III rok, od 01.06-25.07. Ovaj rok sadnje se planira u plastenicima, u kojima se paradajz gaji kao druga kultura i namenjen je za dospevanje u zimskom periodu.
Sadnja i oprašivanje paradajza
Paradajz se sadi na gustini od 2,5-3,0 biljaka/m2 i to na razmak od 80 cm između redova i 40-50 cm između biljaka u redu. Gustina sadnje zavisi od vremena proizvodnje tokom godine. U proizvodnji paradajza se primenjuje niz mera nege koje su specifične samo za ovu porizvodnju.
Oprašivanje je jedna od najvažnijih mera u nizu. Posledice visoke relativne vlažnosti vazduha su loše za oprašivanje. Povećanje procenta oplodnje može se postići na više načina.
Jedan od njih je i vazdušnim kompresorom koji mehanički potresa biljke i obezbeđuje kontakt polena sa tučkom. Ovaj način je ekološki bezbedan, ali na velikim površinama teško izvodljiv.
Drugi način je korišćenje zujalica, gde se svaka cvast pojedinačno potresa. Ovaj način obezbeđuje 100 % sigurno oprašivanje, ali je to izvodljivo samo u malim plastenicima.
Treći način oprašivanja je upotreba hemijskih sredstava. To su obično hormonski preparati koji su ekološki neprihvatljivi.
Kao najbolji način oprašivanja javlja se primena bumbara. Povećanje oplodnje upotrebom bumbara je 100 %, a prinos od 7-40%. Upotreba bumbara je dovoljna jer su oni samo posrednici pri oplodnji. Ne napadaju radnike, a dobija se visokokvalitetan proizvod koji je ekološki ispravan.
