Prednosti uzgoja ovaca u Srbiji

0
2615
Agrosaveti - Prednosti uzgoja ovaca u Srbiji-03

Jagnjetina iz Srbije tražena na tržištu Bliskog istoka

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Uzgoj sitnih preživara ovaca i koza, poslednjih godina sve više uzima maha širom Srbije. To, kada su ovce u pitanju, uslovljava tržište, koje, iako ograničeno, ostavlja prostor za plasman, pre svega, jagnjećeg mesa. Gde su perspektive srpskog ovčarstva, gde leže teškoće u proizvodnji i kakav je odnos države prema toj grani stočarstva pitali smo profesora ovčarstva i kozarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, doktora Ivana Pihlera. Po njegovim rečima, ovčarstvo i kozarstvo, iako u većini slučajeva idu “u paketu”, ipak su dve različite proizvodnje.

Agrosaveti - Prednosti uzgoja ovaca u Srbiji-05

Kada je reč o ovčarstvu, kako ističe ovaj stručnjak, ona se kod nas zasniva, pre svega na proizvodnji mesa dok je u kozarstvu ona bazirana na proizvodnji mleka. On kao nedostatak navodi činjenicu da se na našem podneblju vrlo mali broj ovčara opredeljuje za mužu ovaca i dodaje da nezvanični podaci govore da svega nekoliko manjih mlekara u Vojvodini otkupljuje ovčije mleko, samo tokom proleća i to na nivou nešto većem od 3 hiljade litara dnevno, što su, kako ističe naš sagovornik, vrlo male količine naspram broja ovaca u našoj zemlji. Nije zastupljena mašinska muža a deficitarna je i kvalifikovana radna snaga. Sa druge strane, potražnja za kvalitetnom jagnjetinom na domaćem tržištu je u blagom porastu a primećen je i trend sve većeg izvoza. Jagnjetina sa ovih prostora našla je tržište na Bliskom istoku ali su, za sada, izvezene količine daleko manje od mogućnosti.

Adama Sultan 1120x180

Ovca je pašnjačka životinja i s obzirom na to da u Srbiji ima velikih površina pod pašnjacima, jasno je da taj potencijal treba iskoristiti, napominje profesor Pihler i kao veliki nedostatak navodi podatak da je rasni sastav i dalje takav da mnoštvo zapata čine autohtone, niskoproizvodne rase ovaca. Odgajivači su, želeći da poboljšaju proizvodne osobine svojih zapata, u većini slučajeva, svoja grla ukrštali sa ovcama rase virtemberg, jer je to vrlo prilagodljiva rasa na različie klimatske uslove. Tek kasnije su se pojedini srpski domaćini odlučili, ali u znatno manjem broju, za rasu Il de frans, koja je poznata po boljim tovnim sposobnostima i dobroj plodnosti. Benefit ovakvog postupanja bilo je povećanje broja jagnjadi, pre svega boljih tovnih osobina. Ipak, kako država daje subvencije za očuvanje genetskih resursa za umatičena grla koja su uzgajana u čistoj rasi, neki stočari su u takvom vidu proizvodnje prepoznali svoj interes. Sa druge strane, napredak se može ostvariti i uzgojem većeg broja visoko proizvodnih grla kako bi mogli da veće količine kvalitetne jagnjetine izvezemo na inostrana tržišta, zaključuje prof dr Ivan Pihler.

PROČITAJTE I...  Farma virtemberg ovaca u Sanadu

Prethodni tekstPlastenička proizvodnja povrća u selu Voganj
Sledeći tekstProizvodnja vina i rakije u Sremskim Karlovcima

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime