Karfiol omiljeno povrće na gazdinstvu Ljubana Nježića iz Vognja
U pričama u kojima nije reč o naslednoj poljoprivrednoj proizvodnji uverili smo se, ljudi nalaze najrazličitije načine za okretanje ovoj proizvodnji kao životnom pozivu i delatnosti kojom će se baviti. Neki namenski prikupljaju sredstva za kupovinu zemlje i započinjanje proizvodnje, neki je nasleđuju, a neki, poput našeg današnjeg domaćina, budu praktični, pa takoreći dvorište pretvore u unosnu proizvodnju koja živi već decenijama. Ljuban Nježić iz Vognja, iako zaposlen, još devedesetih godina poželo je da se bavi poljoprivredom. Kako nam je rekao, slučajno. I jedna povrtarska kultura učinila je da do danas ostane u povrtarstvu. Kako kaže, početkom devedesetih karfiol nije bio zastupljen u većim količinama u tom sremskom kraju a ni šire te je, zbog male konkurencije, moglo dobro da se zaradi na tom povrću.
Karfiol, koji se gaji na oko 6 jutara zemlje, je, bez obzira na njegovu tržišnu vrednost i potražnju tokom godina, ostao kao osnova i kako Ljuban kaže, omiljena povrtarska kultura na tom gazdinstvu do danas. A onda su, pre deset godina, došli i plastenici i nove povrtarske kulture. Najpre a potom i paradajz, zelena salata i krastavci. Te kulture su, kako kaže naš domaćin zahtevnije ali rentabilnije.
U povrtarskoj proizvodnji Ljubana Nježića najviše učestvuju on i supruga. Prednost njihove proizvodnje i zajedničkog rada smatra Ljuban, leži u tome što se sva proizvodnja nalazi na porodičnom imanju, te su troškovi manji nego da se odlazi na njivu. Dok supruga i on prodaju robu na pijačnim tezgama u Sremskoj Mitrovici njihova ćerka za to vreme radi u njihovoj piljarnici.
Plastenička proizvodnja povrća je isplativija ali generalno gledano, naš domaćin kaže da su poslednje godine dosta loše u povrtarstvu, kada se osvrne na one kada je počinjao, naročito zbog pada cene povrća. Bez obzira kakvo stanje u povrtarstvu bilo, ovaj povrtar od početka je ostao veran kvalitetu.
Kada je agrotehnika u pitanju kaže, tu nema kalkulacija. Za prepoznatljivost na tržištu i opstanak u krajnjem slučaju, kupci traže kvalitet i on im to i obezbeđuje već godinama. Trudi se da što manje primenjuje hemijske preparate iako je u razgovoru sa drugim proizvođačima čuo da oni to neminovno rade.
Sličnim se vodi i kada su zaštita bilja i odabir folija u plastenicima u pitanju. Jer biljke su u dobroj meri ostale prošle godine zaštićene zahvaljujući upravo kvalitetnm folijama za koje se ovaj proizvođač opredeljuje. Na putu ulaganja u kvalitet plastenika, Ljuban je koristio i državne podsticaje i nada se da će tako biti i u budućnosti. Ne teži proširenju jer je tržište sve neizvesnije, ali bi voleo da svake godine, povrtarsku proizvodnju koju neguje na svom porodičnom imanju, makar malo unapredi. Zbog svoje ljubavi prema ovoj poljoprivrednoj delatnosti i zbog kupaca koji mu već godinama veruju.
