Važna mera u poljoprivrednoj proizvodnji predstavlja kalcifikacija njiva, a neizostavna je u ratarstvu. Reč je o posipanju kreča na zemljište za koje se zna ili je analizom dokazano da je kiselo. Takva zemljišta su na neki način bolesna, pa ih treba lečiti.
U našoj zemlji ima nekoliko stotina hiljada hektara „zakiseljenih zemljišta“, tvrde stručnjaci za hemiju zemljišta sa poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Postoji i tačna geogrfska karta u kojoj su označeni predeli sa bolesnim odnosno kiselim zemljištima. Na ovakvim zemljištima kukuruz i repa malo rađaju, lucerka ne uspeva. Ali, ako se po njoj pospe mrvljeni kreč, kiselost se oporavlja i zemljište postaje plodnije, posebno, lakše za obradu.
Takva zemljišta postoje i u drugim delovima Evrope. Tamošnji farmeri kalcifikacijom kiselost leče više od jednog veka. Redovno rasturaju krečne materijale, pa imaju visok i isplativ rod. Mi smo tek od pre 15- tak godina počeli kampanju za lečenje kiselih zemlišta. Ministarstvo poljoprivrede je tada po prvi put od kako postoji ponudilo ratarima da analiziraju hemijski sastav svojih njiva. Do tada su poljoprivrednici njive đubrili na pamet, od oka. Često su tako bacali novac jer su, umesto da smanje, povećali kiselost i smanjivali plodnost.
Savetovanje i analiza zemljišta neophodni
Danas brojne poljoprivrede stručne službe nude sasvim besplatno ili pak, subvencionisano ovu agrotehničku meru. Sve u svemu, dosta zaostajemo za razvijenim agrarnim zemljama Evrope, ne samo u sprovođenju ove mere, već i u mnogim drugim segmentima. Počevši od uvođenja određenih standarda u poljoprivredi, pa sve do primene novih tehnologija i edukacije poljoprivrednika. Posle mnogo decenija kaskanja za drugima i kod nas se sprovodi značajan posao koji se u okviru savetodavnih službi i uz pomoć agronoma sprovodi uspešno. Interesovanje je veliko i proces je i dalje u toku.
Područje Mačve posebno obiluje kiselim zemljištima. Imajući u vidu korišćenje poljoprivrednog zemljišta u poslednjih nekoliko godina navedene meliorativne mere dobijaju sve veći značaj i traže neizbežnu primenu.
Višestruka korist
Melioracija (popravljanje) zemljišta donosi višetstruku korist. Pre svega ratarima veći prinos (najmanje 10, pa sve do 70 odsto), zavisno od stepena zakiseljenosti i vrste useva. To što smo poslednji u Evropi počeli da običnim krečnjakom (koga imamo u izobilju) povećavamo plodnost njiva, nije toliko ni važno. Važno je da tu meru kontinuirano sprovodimo. Dobit od kalcifikacije učiniće da ona postane nezamenljiva, stalna mera koja za malo ulaganja i rada donosi veliki berićet.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
