U vremenu velike nezaposlenosti, ekonomske neizvesnosti i slabe perspektive , sve je više mladih na selu koji svoju šansu vide u poljoprivredi. Tu priliku, naš domaćin iz Ravnog Sela, 28-ogodišnji Filip Ćosić, video je još u detinjstvu, i kako nam je rekao, selo mu je životni izbor, što je bio i glavni razlog što je upisao Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, ratarski smer. Od malih nogu je bio istinski ljubitelj plodne zemlje, duboke brazde, dobrih prinosa i poljoprivrednih mašina. Njihovo gazdinstvo ima potencijala za razvoj, ali je jedno od retkih u selu, koje uspeva da odoleva teškim vremenima. U selu koje ima oko tri i po hiljade stanovnika, dominiraju staračka domaćinstva bez naslednika, prema Filipovim rečima, trenutno je prazno stotinak kuća. Sve je manje mlađih meštana koji su motivisani za rad na selu, radije se opredeljuju za rad u okolnim fabrikama, i neretko se zbog toga sele u obližnje veće gradove, Vrbas i Novi Sad.
Država treba da povuče granicu između profesionalnih i amaterskih proizvođača
Ovaj budući inženjer poljoprivrede, svakodnevno povezuje teoriju i praksu, ima znanje i viziju, ali i želju da modernizuje i proširi svoje gazdinstvo. Na tom putu prosperiteta su mu se, kako nezadovoljno ističe, isprečile brojne prepreke. Voleo bi kada bi nadležno Ministarstvo imalo drugačiji stav prema ozbiljnim, profesionalnim proizvođačima, i kada bi slušalo njihove sugestije.
Drugačije treba država da tretira ozbiljne proizvođače, od onih koji su se u tu delatnost upustili iz hobija, amaterski, smatra Filip. On je, primera radi, kao mladi poljoprivrednik, ušao u sistem PDV-a, što, praktično znači, da za svaku prodatu ovcu, on plaća porez. Prilikom raznih konkursa, razočarano nastavlja naš sagovornik, država njega, kao profesionalnog poljoprivrednika stavlja „u isti koš“ sa amaterom, iza koga se neretko kriju simpatizeri stranaka, koji samo žele da se ovajde, a njemu smanjuju mogućnost za povraćajem uloženih sredstava.
Nije dobro ni to, kako ističe Filip, što se na povraćaj podsticajnih sredstava za kupovinu mehanizacije predugo čeka. Za sejačicu, koju su kupili još 2020. godine, ni dan danas, kaže nisu dobili povraćaj sredstava, a još uvek čekaju i „zeleno svetlo“ od države za povraćaj sredstava za kupljeno stado ovaca. Nezadovoljan je Filip i činjenicom što je država godinama tolerisala zloupotrebe i malverzacije sa subvencijama, zbog čega su trpeli pošteni poljoprivrednici. Ne iznenađuju ga novinski naslovi o masovnim hapšenjima poljoprivrednika zbog lažnih papira, ali ne može a da se ne zapita zašto je država tako dugo ćutala i čekala sa razotkrivanjem tih slučajeva.
Bahatost otkupljivača i klaničara stavlja katance na ovčarnike
Ćosići su se odvajkada bavili ratarstvom, i ono im je glavni izvor prihoda, ali su se oprobali i u tovu bikova, koji su zbog niske cene i nesigurnog otkupa napustili. Od 2009-te godine prepoznatljivi su po uzgoju virtemberg ovaca, trenutno ih u savremenom ovčarniku imaju 300 umatičenih grla, ali, kako napominje Filip, ne zadugo, pre svega, zbog monopolskog ponašanja otkupljivača. Klaničari im, kaže Ćosić, svakodnevno obaraju otkupnu cenu, od januara do maja, sa 400 dinara su je oborili na 350 dinara po kilogramu, a neretko im u poslednjem momentu otkažu otkup uz obrazloženje da su im puni kontingenti.
Nacionalna klanica jedini izlaz
Prema njegovom mišljenju, taj problem mogao bi biti rešen osnivanjem nacionalne klanice, ali, za sada, za sprovođenje te ideje, nije postignut konsenzus članova ovčarskog udruženja. Nesloga među ovčarima u Srbiji je glavni razlog za trenutno izrazito lošom situacijom u toj stočarskoj proizvodnji, iskren je Filip, ali uprkos brojnim pokušajima, ni njegov otac, ni on nisu uspeli da privole svoje kolege da realizuju ideju o nacionalnoj klanici.
U poslednje dve godine, domaći ovčari beleže samo minuse, većina njih nema pašnjake, te su prinuđeni da sami proizvode hranu 365 dana u godini, što dodatno poskupljuje proizvodnju, a državno zemljište im je uglavnom nedostupno. Ukoliko se u narednim godinama budu ponovile nepredviđene situacije, poput pandemije koronavirusa, Filip ne isključuje mogućnost da će se njegova porodica povući iz te grane privrede, i intenzivnije posvetiti voćarstvu, pre svega, proizvodnji borovnica.
A budući da sa ocem Milenkom, i mlađim bratom Igorom, vikendima uveseljavaju zaljubljenike u zvuke tamburice, i pristojno zarađuju od tog hobija, muzika će im uvek biti jedna od alternativa – uz širok osmeh zaključuje ovaj ambiciozni Ravnoselac.
Sagovornik: Filip Ćosić, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i poljoprivredni proizvođač
