Lan se u ratarstvu gaji iz dva razloga, radi dobijanja vlakna ili zrna. Koliko je korisna ova biljka i koji su uslovi za uzgoj saznaćete u narednim redovima.
Lan je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka sa kratkim, vretenastim korenom, stabljikom visine 30-80 cm. Ima svetloplave cvetove u cvastima i cveta od juna do avgusta. Plod lana izgleda kao čaura sa mnogo semena koja se kreće od zlatno žute do smeđe boje, zavisno od vrste lana. Smatra se za jednu od najranije kultivisanih biljnih kultura.
Postoje tri grupe sorti lana. Prva daje visokokvalitetna vlakna, a druga ima mnogo cvetova, krupno seme i niska je rastom. To je uljani lan. Postoji i kombinova lan koji se koristi za dobijanje zrna i za vlakno.
Upotreba lana
Vlakno koje se dobija izdvajanjem iz stabla lana. Laneno vlakno je mekano, sjajno i fleksibilno; snopovi vlakana imaju izgled plave kose, pa otuda i naziv „lanena“ kosa. Jače je od pamučnih vlakana, ali manje elastično. Koristi se u tekstilnoj industriji za izradu konca i platna, upotrebljava se izradu luskuznog papira, izradu cirada, šatora, izolacionog materijala…
Zanimljivo je da je linoleum dobio ime po lanenom ulju. Za njegovu izradu korišćeno je oksidisano laneno ulje izmešano sa mrvljenom plutom i bojama. Smeša je presovana na podlogu od jute ili konoplje. Ovako dobijen materijal je čvrst, elastičan i vodootporan.
Laneno seme kao lek
Semenke lana su izuzetno hranljive. Imaju mnogobrojna lekovita svojstva i preporučuju se za lečenje raznih stanja, kao i za ishranu zdravih osoba. Seme lana utiče na smanjenje glukoze u krvi, deluje protivupalno i olakšava tegobe izazvane artritisom, olakšava probavu, pomaže u pražnjenju creva. Zbog visokog sadržaja sluzi smanjuje kašalj i olakšava iskašljavanje. Sadrži kalcijum i fosfor, kao i fitoestrogene, pa je dobro u prevenciji kod žena u menopauzi, a olakšava i tegobe menopauze. Takođe, laneno seme se koristi za detoksikaciju organizma jer vezuje toksine, soli teških metala iz creva. Ovo su samo neke od benefiti lanenog semena.
Semenke lana sadrže do 45% ulja. Visoko linolenski lan ima smeđe seme, a sorte sa manje od 5% linolenske kiseline (solin) imaju žuto seme. Ulje lana je veoma bogat izvor omega-3 masnih kiselina od kojih je najvažnija, upravo, linolenska kiselina. U pitanju je jedna od dve esencijalne masne kiseline koju ljudski organizam ne može da sintetiše i zato je važno da se svakodnevno uključuje u ishranu.
Primena u kozmetičke svrhe
Laneno seme utiče na izgled kože, smanjuje akne, ekceme, pomaže da se očiste pore, umanjuje bore na licu. Redovna upotreba lanenog ulja doprinosi zdravlju kose i noktiju. Masaža lanenim uljem pospešuje cirkulaciju, a povećava se tonus i glatkoća kože. Redovnom upotrebom može u potpunosti zameniti noćnu kremu. Laneno ulje leti se preporučuje i kao blaga zaštita od sunca.
Odlična hrana za stoku
Hladnim presovanjem zrna dobija se jestivo ulje, a od ostataka nakon presovanja se dobija uljana pogača koja je odlična koncentrovana hrana za stoku, posebno za preživare.
Uzgoj lana
Lan je biljka dugog dana. Odgovaraju mu dobro stuktuirana zemljišta, rastresita (peskovito-ilovasta, ilovasta-peskovita). Preporuka je da se izbegava teška i glinovita zemlja, zakorovljena, zaslanjena i kisela. Uljani lan bolje podnosi sušu, te se može gajiti u toplijim i suvljim područjima. Predivi lan je biljka vlažnije i umerenije klime. Optimalna temperatura za uzgoj je oko 20 stepeni. Za predivni lan je minimalna temperatura oko 3 stepena. Za jari uljani do -5, a za ozimi do -12 stepeni Celzijusovih.
Lan ima umerene zaheve za vodom, a najviše mu je potrebna tokom formiranja pupoljaka i cvetanja. Najbolji predusevi su krompir, mahunarke, strna žita. Sam lan je odličan predusev za veliki broj njivskih kultura. Na isto mesto se seje posle pet-šest godina.
Nakon jesenjih useva radi se osnovna obrada na dubini od 25 cm za teža zemljišta, odnosno do 20 cm na peskovito-ilovastim. Za lan za vlakno treba oko 150 kg/ha semena, a za lan za ulje upola manje. Seme lana je sitnije, a seje se na dubinu od 1,5 – 2 cm.
Ukoliko se nije uradila analiza zemljišta, okvirna potreba đubriva po hektaru je 30-70 kg azota, 50-80 kg fosfora i 50-90 kg kalijuma. Seme mora biti deklarisano, visoke čistoće i klijavosti. Ako se dugo i nepropisno čuva, treba voditi računa da ne počne da klija, jer može da bude otrovno.
Kao ozimi usev se seje u drugoj polovini septembra, a na proleće se seje polovinom marta, odnosno kada nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. Setva se obavlja žitnim ili povrtarskim sejalicama. U slučaju da se od setve do nicanja pojavi pokorica, mora da se razbije drljačama. Korovi se suzbijaju međurednom obradom i primenom herbicida.
Najčešća štetočina je buvač. On napada mladi usev lana i može da napravi veliku štetu. Pojavljuje se čim izbiju biljke. Najaktivniji je kada je toplo i mirno vreme. Za suzbijanje se koriste dozvoljeni insekticidi.
Ozimi lan se žanje u junu, a jari u julu ili početkom avgusta.
Ako se koristi kao predivo kosi se u fazi rane žute zrelosti, jer se tada dobijaju najbolja vlakna. Preporuka je da se košenje obavi u što kraćem vremenskom periodu, da biljke ne bi prešle u sledeću fazu zrelosti.
Ako se koristi kao uljani lan, onda dospeva na berbu pri kraju žute zrelosti, odnosno kada su semena na početku pune zrelosti. Pri kombajniranju uljanog lana je vrlo važno podesiti razmak između bubnja i podbubnja, kao i brzinu obrtaja bubnja da ne dođe do pucanja semena. Nakon kombajniranja seme treba očistiti od primesa i dosušiti.
Prosečni prinosi predivnog lana su 5.500-7.000 kg po hektaru ,a uljanim sorti 1.500-2.000 kg semena po hektaru.
Izvor: PSSS, Zdrava Srbija, Kakopedija
Milica Janković, master inž. Poljoprivrede, Milan Pospišil prof. dr. sc.
