Uljana repica spada među tri najznačajnije uljane kulture u svetu, a u pojedinim zemljama u kojima se zbog klimatskih uslova ne mogu gajiti druge predstavlja i najvažniju uljaricu. Ova uljarica postaje posebno aktuelna sa aspekta proizvodnje tzv. biobnovljivih izvora energije, biogoriva, bioetanola odnosno biodizela. Uljana repica se gaji zbog zrna u kome se sadržaj ulja može kretati i preko 40 – 49 %, a pored toga u ovom zrnu se nalazi i preko 23 % belančevina. Ipak pošto poslednjih godina ova kultura nije imala značajnije mesto na našim parcelama, važno je podsetiti na specifičnosti u proizvodnji ove uljarice.
Relativno niska ulaganja i dobra zarada, jedan je od glavnih razloga za povećanim interesovanjem za ovu uljaricu. Interesovanje ratara za ovu kulturu je u porastu, ne samo u pančevačkom kraju, koji smo mi posetili, već i u čitavoj Srbiji.
Setva uljane repice je završena, optimalan agrotehnički rok bio je do 20- og septembra. Uljana repica se mora gajiti u plodoredu, jer uvek postoji opasnost od namnožavanja štetšočina ili pojave bolesti čime bi prinosi bili redukovani. Najbolji predusevi za uljanu repicu su grašak, rani krompir, rano povrće te strna žita od kojih je najbolji predusev ječam, zbog ranije žetve i mogućnosti izvođenja svih agrotehničkih operacija. Vrlo je važno da biljka uljane repice uđe pripremljena u zimsku fazu što znači da ne bude ni previše razvijena niti slabo razvijena, jer je onda senzitivnija na niske temperature, a ta osobina, otpornost na niske temperature, je od ogromnog značaja za uspešno prezimljavanje i zadržavanje optimalne gustine useva. Ulaganja u uljenu repicu nisu velika, i što je najvažnije ona nije mnogo zahtevna kultura za gajenje. Prosečan prinos po jednom hektaru iznosi od 3,5- 4 tone.
Pravovremena žetva uljane repice je jedan od najvažnijih momenata u proizvodnji ove kulture, jer od nje direktno zavisi visina prinosa. Žetvu uljane repice treba obaviti žitnim kombajnima uz određene adaptacije odnosno uz primenu adaptera na hederu za smanjenje gubitaka u žetvi.
