Porodica Vojnić Hajduk se poslednjih 15-ak godina bavi tovom svinja i ima svoju farmu svinja u Starom Žedniku kod Subotice. Broj krmača u njihovim oborima ne ide ispod 15, a kapacitet im je oko 20 komada.
Farma svinja i „klackalica koja nikada ne staje“
Kako kaže naš domaćin, Branislav, pamti i veoma dobre godine, ali i one kada je planirao da odustane od tova. Međutim klackalica nikada ne staje, te se njegova proizvodnja održala i dan danas.
Prošla godina kao i ova se može okarakterisati kao solidna, ali čak i sa dobrom cenom, proizvođač mora kalkulisati i u pravo vreme odreagovati, da li prodati prasad ili nastaviti sa tovom.
Kalkulacije ne pravi često, jer se ne može sve staviti na papir. Ima svoje zemlje, pa koncetrat pravi sam, ono što nema jeste soja, jer se kako nam je rekao Branisav, na severu bačke loše pokazala.
Naš sagovornik trenutno nema problem sa plasmanom, ali svestan je da će uskoro morati poboljšati genetiku, ali i umatičiti svinje, jer on sada ne dobija kao proizvođač nikakve podsticaje na stočarsku proizvodnju, što je zaista šteta, jer se ne radi o maloj proizvodnji. Svestan je da se mora ulagati i u modernije objekte, ali još uvek nije spreman na tu vrstu rizika.
Ratarska koja prati stočarsku proizvodnju
A svaku stočarsku proizvodnju prati i ratarska. Branislav proizvodi pšenicu i ječam, to je ostavio za njih, a primarna mu je proizvodnja suncokreta i kukuruza.
Kiša im je pala, kako kaže, u 12 i 5 oko 40-ak litara, te im ostaje da vide kako će se kukuruz pokazati u ovoj sušnoj godini. U odnosu na prošlu naš domaćin je povećao površine pod suncokretom iz, kako kaže, praktičnih razloga.
A biće još promena u setvenoj strukturi. Naime, kultura koja postaje sve popularnije u ovom delu Vojvodine jeste uljana repica. Tamošnji poljoprivrednici kažu da postižu dobre prinose, cena je zadovoljavajuća, pa će i naš domaćin od naredne sezone da se oproba i u proizvodnji ove kulture.
„Uljana repica, kao poljoprivredna kultura je veoma zastupljena na ovoj teritoriji. Negde oko 3000 hektara se nalazi pod uljanom repicom. Proizvođači su ostvarili dobre prinose i oni se kreću između 3,3 i 4 tone po hektaru. To je za cenu uljane repice, koju otkupljivači nude, izuzetno povoljno i dobra je računica” – ističe dipl. inž. Nikola Ostrogonac iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe iz Subotice.
Opširnije pogledati u prilogu.
