Priča o domaćoj malini i malinarima od uvek je privlačila veliku pažnju. Bilo da se radi o prodaji, ceni, blokadi puteva ili ratu sa hladnjačarima.
Kada su videli da se uzgajanje maline isplati, zasadi maline počeli su rapidno da se šire, i to na uštrb prinosa. Ljudi su želeli da zarade novac „preko noći“, pa nisu mnogo marili za to kako izgleda njihov zasad, da li ima sistem kap po kap, protivgradnu mrežu, kakav je kvalitet zemljišta, koliko i kako se đubri.
Sorte Miker i Vilamet najzastupljenije
U Ariljskom kraju najviše su zastupljene sorte „Miker“ i „Vilamet“ i one se zamrzavaju, a u zavisnosti od kvaliteta malina se zamrzava kao:
1. Rolend tj. svaki plod se zamrzava komadno i to pripada prvoj klasi maline, zatim,
2. Blok,
3. Griz, koji se koristi za pravljenje sokova.
Najveći deo maline iz Srbije završi u zemljama zapadne Evrope. U poslednje vreme počeli su da se podižu zasadi stonih sorti koje će moći da se izvoze u svežem stanju i samim tim postignu i bolju cenu.
Malina mnogo obećavala, očekivanja izneverena
Ove godine, po početku berbe, malina je mnogo obećavala. Otkupna cena kretala se od 550-700 dinara, sa čime su proizvođači bili zadovoljni. Ipak, sredinom juna oglasili se malinari sa sumnjom da je u toku kampanja obaranja cena maline i kupine. Zatim je velika razlika u otkupnoj ceni domaće maline podelila malinare. Razgovarali smo sa nekoliko hladnjača i doznali da je zastoj kada je reč o otkupu. Tražnja za malinom pada, hladnjače su pune, a nevolja je što pristiže i drugo voće poput kupine, koja treba da se skladišti u hladne komore.
Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji i poskupljenju na svim nivoima, ove godine je izdvojeno 20 odsto više sredstava u budžetu za agra, u odnosu na prošlu godinu, a deo tih sredstava je kroz subvencije usmeren i prema malinarima.
Da li će malinari ovime biti zadovoljni ili će i dalje tražiti pravdu? Da li će malina biti crveno zlato ili pozlata ove godine i kakav će profit malinari na kraju ostvariti ostaje da se vidi.
