Pakovanje stajnjaka: Važna mera za zaštitu od zaraznih bolesti

0
905
stajnjak
Foto: Pixabay

Ukoliko se ne sprovede mera biohemijske dezinfekcije stajnjaka može doći, ne samo do zagađenja zemljišta, već i do oboljevanja stoke i ljudi. Šta podrazumeva pakovanje stajnjaka i kako se sprovodi, saznaćete u narednim redovima.

Orius 1120x1080

Usled intezivne stočarske proizvodnje, stajnjak može da sadrži razne štetne materije. To je zato što se u stočarstvu koriste različita sredstva za lečenje bolesti životinja, antibiotici, sredstva za suzbijanje parazita, stimulatori rasta, kokcidiostatici, itd.

Pored navedenog, stajnjak može da sadrži i različite vrste patogena i povećano učešće raznih nutrijenata, od kojih može da se razboli stoka. Na primer, svinjski stajnjak može biti štetan za ovce, jer ima visok sadržaj bakra i cinka poreklom iz aditiva. Ovce su izuzetno osetljive na bakar, pa se ne preporučuje napasanje na pašnjaku koji je đubren svinjskim stajnjakom. Zatim, zabeleženo je obolevanje goveda od botulizma poreklom iz živinskog izmeta. Svinje, takođe, mogu da se zaraze avijarnom tuberkolozom čiji se uzročnik može naći u živinskom stajnjaku.

Agil 1120x180

Posebno se naglašava opasnost od zaraze salmonelom, preko đubrenja živinskim ili goveđim stajnjakom koji sadrži uzročnike salmoneloze. Čak i ako nije bilo zaraze na farmi i ako je reč o organskom uzgoju stoke potrebno je uraditi dezinfekciju stajnjaka, jer se na ovaj način ubijaju jaja i larve muva, itd. To se radi pakovanjem stajnjaka.

PROČITAJTE I...  Čaj od komposta: Odlična prirodna prihrana koja podstiče zdrav rast biljaka

Pakovanje stajnjaka – postupak

Sprovodi se tako što se na ilovači ili betonu (neoceditom tlu) stavlja izlacioni sloj od šaše ili slame debljine 10-ak cm. Zatim se rastresito stavlja stajnjak oko jedan metar visine. Stajnjak se sa svih strana prekrije slamom i pokrije slojem zemlje. Širina ove gomile može biti 1,5-2 metra, a dužina po potrebi, odnosno planiranoj količini stajnjaka za pakovanje.

Efekti

U ovako upakovanom stajnjaku dešava se proces razgradnje organske materije dejstvom bakterija koje proizvode visoku temperaturu (65-75 stepeni Celzijusovih). U roku od 4 dana stradaju larve muva. Za par nedelja stradaju spoljašnji i unutrašnji paraziti, a za još nedelju dana bakterije, pa uzročnici samonele, pasterele, bucele, tifusa i paratifusa, kao i mnogi drugi mikroorganizmi. Prelazni stadijumi ehinokoka uginu za 6 meseci, itd. Na ovaj način se ubijaju i biljni paraziti, kao i semena korova. Stajnjak bi trebao da zgoreva minimum 5-6 meseci, nekada i do  8 meseci da bi se dobilo kvalitetno i ispravno organsko đubrivo.

Za razliku od mineralnih (veštačkih) đubriva kod kojih se hranljive materije iskoriste u toku jedne godine, stajnjak ima produženo delovanje. Zato je preporuka da se u zemljište unese 10-20 tona stajnjaka po hektaru svake treće do četvrte godine.

PROČITAJTE I...  Navodnjavanje bez đubrenja pogubno

Referenca: PSSS, Savetodavci Pantelić Branislava, Aleksić Valentina

Prethodni tekstMalina: Voćka koja privlači najviše pažnje
Sledeći tekstKukuruz u lošem stanju: Koliki nas prinos očekuje?

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime