Na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu održano je tradicionalno 17. savetovanje voćara u organizaciji Društva voćara Vojvodine. I ove godine skup je privukao veliki broj voćara, a govorilo se o važnim temama: Kako do novih tržišta? Koje su to nove sorte i podloge, kao i o proredi i zaštiti. Na samom početku savetovanja valjalo je oceniti sezonu i sagledati kakva je dalje perspektiva. Iako je godina obećavala, pozni mrazevi su uzeli dobar deo roda, rekao je prof. dr Zoran Keserović.
“Imali smo velikih problema sa izmrzavanjem mnogih voćnih vrsta, zatim je loše bilo oprašivanje, oplodnja, pogotovo kod trešnje i kruške. A bilo je problema i sa gradom na pojedinim lokalitetima. Na osnovu desetomesečnih podataka izvoza, on je za 5% veći u odnosu na isti period prošle godine. Ono što je dobro, jabuka je krenula da se izvozi, to je oko 16% više nego prošle godine. Najveći pomak u izvoz imala je sveža malina i kajsija. Ja očekujem da ćemo mi ove godine imati vrednost izvoza preko 600 milona dolara.” – istakao je prof. dr Zoran Keserović.
Brojke zvuče obećavajuće, a i jeste slika svetlija u odnosu na prošlu godinu, bar kada je prodaja jabuke u pitanju. Svi dobro pamte prošlu sezonu koja je bila veoma teška kada govorimo i o ceni i o samom tržištu, kaže Nikola Lončar iz ZZ Voćar iz Novog Slanamena.
“Cena jabuke za izvoz je sada oko 40 eurocenti i mi se u tu cenu uklapamo. Dakle sa cenom smo zadovoljni, ali je valuta plaćanja dosta produžena. Nekada je to bilo 15 dana, do 30 ako se tako dogovorimo, a sada je mnogo manje izvoznika, te nas ucenju i valuta plaćanja ide i do dva meseca.” – kaže Nikola Lončar iz ZZ Voćar Novi Slankamen.
KAKO DO NOVIH TRŽIŠTA?
Postoje najave da će se ta pravila o tome ko sme da izvozi rešiti u skorije vreme, što pozdravljaju i proizvođači, ali i izvoznici koji su zbog toga ispali iz igre. A kada smo kod izvoza i tržišta, ovogodišnje savetovanje voćara se bavilo i temom novog tržišta. Julka Toskić iz AgroBrenda je rekla da je neophodno onoliko znanja i truda koliko se ulaže u proizvodnju, uložiti i u prodaju, odnosno marketing.
“U ovom trenutku treba sagledati koje su to potencijalne šanse za otvaranje pojedinih tržišta u Evropi. A kada bude omogućeno da se izvozi u Kinu i Indiju, to će biti velika šansa za naše proizvođače. Ali za to je neophodna velika priprema. Izneću i primer onoga da se već nešto radi na tu temu, a to je da je zahvaljujući USAID-ovom projektu u 2018. godini grupa srpskih proizvođača imala priliku da nastupi na jednom novom sajmu i da nakon toga krene izvoz na jedno izuzetno zahtevno tržište, a to je tržište Velike Britanije.” – istakla je Julka Toskić iz AgroBrend-a.
Dakle, zaključak bi bio da je potrebno još dosta rada i promocije kako bi se naši voćari probili na neka nova tržišta. Pojedinačno to nikako ne mogu uraditi. Ovogodišnje savetovanje voćara završeno je zaključkom da su neophodna udruživanja, zadruge i složene zadruge, kako bi se ciljevi ostvarili.
