Da na mladima svet ostaje, pa tako i poljoprivreda, dokazuje i dvadesetogodišnji Siniša Arsić iz Siriga. Naime, već tokom srednje škole Siniša je bio rešen da se bavi povrtarstvom. I upravo je to i uradio. Kaže da se još kao mali zaljubio u traktore, te je iz te ljubavi izniklo ozbiljno interesovanje za povrtarstvo. Danas na oko 40 jutara zemlje on seje pasulj, luk, a od ove godine i kupus.
“Otrovao sam se poljoprivredom, sad nema nazad. Volim ovo što radim i guram napred. Najviše sejem pasulj, zatim luk, a od ove godine i kupus.” – kaže Siniša Arsić.
Iako je godina bila veoma izazovna, sada kada je sezona pri kraju, Siniša je ocenjuje kao zadovoljavajuću. Kako nam je rekao naš mladi domaćin, njemu se najviše dopada proizvodnja pasulja, te je rešen da dogodine poveća površine pod ovom kulturom.
“Ove sezone sam pasulj radio na oko 13 jutara. Godina je bila dobra za pasulj, bilo je i kiše. Imao sam oko 1,5 tonu po jutru žuto-zelenog, šarenog nešto manje. Ja radim i soju, što je veoma slično, međutim, soja se ne isplati. Naredne godine ću od soje odustati, a povećaću pvršine pod pasuljom.” – kaže naš domaćin.
UVOZNI PASULJ OBORI CENU
Za pasulj Siniša ima i tržište, te mu ni prodaja ne predstavlja problem. Cena je tu oko 230 dinara, što je po njemu zadovoljavajuće. Nabavio je i mehanizaciju za pasulj, koju je morao malo da adaptira. Nada se da će već za sledeću sezonu uspeti da kupi kombajn za pasulj, što će mu ubrzati sav posao.
“Cena je oko 230 dinara, nešto više ako ide za izvoz. Međutim, nama uvoz pasulja obori cenu, u tome je problem.” – objašnjava Siniša.
Upravo je zato Siniša odustao od proizvodnje krompira, iako ima svu neophodnu mehanizaciju. Međutim, smatrao je da tu računice nema, a posla ima, te ga, za sada, više neće sejati. Ali ono što uz pasulj dominira u njegovoj proizvodnji jeste luk. Ove sezone je proizveden veoma kvalitetan luk, ističe naš sagovornik.
“Luk sam ove godine imao na oko 12 jutara. Sa lukom sam prezadovoljan ove godine, odličnog je kvaliteta. A i prinos je dobar, oko 80 tona po hektaru. Počeću da ga prodajem tek tamo od februara. Inače ga čuvam kući, ima dosta promaje, a ako baš bude minus pa ako smrzne, ne treba ga dirati, bude ok.” – kaže naš domaćn.
Za luk Siniša ima komplet mehanizaciju, što smatra veoma važnim segmentom, s obzirom na to da radne snage nema dovoljno.
NAFTA NEOPHODNA ZA POVRTARSTVO
Siniša se ove godine oprobao i u proizvodnji kupusa, te će naredne sezone povećati površine pod njim. Njega je ove sezone sejao na 3 jutra, postrno, nakon prezimljavajućeg luka. Cena na veliko za preradu je imeđu 15-20 dinara, dok je na malo oko 25-30, ističe Siniša. A kada pričamo uopšteno o cenama, kalkulacijama, matematici, moramo se dotaći i cene nafte koja ima najveći udeo u svakoj poljoprivrednoj proizvodnji. Povrtarstvo troši naftu i za zalivanje, bez kojeg se ne može ništa proizvesti, dodaje naš domaćin.
“Nafta nam je bolna tačka. Mislim da sam potrošio oko 12000 litara, puno je to novca. Kada bi nam država tu olakšala malo, bili bismo presrećni. U Hrvatskoj je recimo upola cene za poljoprivrednike, agro dizel. To bi nam puno značilo. Ne možemo se porediti sa drugima u ceni, ali nadamo se boljim danima.” – smatra naš domaćin.
Naravno da se naš domaćin nada boljim danima. Izabrao je povrtarstvo te se trudi da uvek gleda napred, da ulaže u mehanizaciju, u rad, kako bi postigao maksimalne rezultate.
“Guram napred, nema kočnice. Inače san mi je da proizvodim šargarepu.” – dodaje Siniša.
Za proizvodnju šargarepe mu nedostaje mehanizacija i skladište, ali Siniša je uporan, te smatra da će uz rad i volju koja mu ne manjka, uskoro sve to i obezbediti.
