37. SAJAM PČELARSTVA ODRŽAN U NOVOM SADU

0
2076
Agrosaveti - Trovanje pcela neoniktinoidima 01

Tradicionalno prve subotu u martu u Novom Sadu okupio se veliki broj pčelara kako bi prisustvovali 37. sajmu pčelara Vojvodine. Pravo vreme za skup, pred sam početak sezone. Ove godine organizatori su izdvojili nekoliko aktuelnih tema kako bi pčelari bili u toku sa svim novinama kada je ova grana poljoprivrede u pitanju. Kako je za naš portal rekao predsednik Saveza vojvođanskih pčelara, Radomir Vlačo interesovanje za ovaj sajam je iz godine u godinu sve veće. U severnoj pokrajini zabeležen je i sve veći broj mladih ljudi zainteresovanih da se upuste u avanturu zvanu pčelarstvo.

Orius 1120x1080

“Posećenost je zaista velika. Mi u Vojvodini imamo preko 5000 registrovanih pčelara i 290 000 evidentiranih košnica. Zapažena je tendencija rasta broja košnica, a za pohvalu je što se i mladi interesuju za pčelarstvo i proizvodnju meda. A mnogim ljudima je to i osnovni vid prihoda, dakle to su profesionalni pčelari.” – kaže Radomir Vlačo.

Mart mesec je i proglašen mesecom pčela, te je jedna od teme o kojoj se zapravo svake godine govori bila trovanje pčela. Tačnije prskanje bilja u periodima kada to nije dozvoljeno, kao i tretiranje preparatima koji nisu bezbedni za pčele. Na sajmu se moglo čuti da ima pomaka u saradnji između ratara, voćara i pčelara, ali da su problem male parcele.

Agil 1120x180

“Mi u Vojvodini svake godine imamo trovanje pčela. Nisu problem veliki sistemi, već se trovanje dešava na malim parcelama, sa sitnijim individualnim proizvođačima. Moramo poraditi na edukaciji manjih individualnih proizvođača. Zato su važna i ova predavanja i širenje informacija i znanja o bezbednoj poljoprivrednoj proizvodnji.” – ističe Vlačo.

PROČITAJTE I...  Pčelarstvo porodice Petrović u selu Skrađani

Agrosaveti - Proizvodnja meda u Somboru 01

POGON U RAČI ĆE REŠITI DOSTA PROBLEMA U PLASMANU MEDA

Važan segment 37. sajma vojvođanskih pčelara posvećen je i tržištu meda. Neosporno je da se u čitavoj Srbiji proizvodi kvalitetan med. Međutim kada je o izvozu reč, godišnje se izveze do 3000 tona meda, kaže profesor Branislav Vlahović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Naša najznačajnija tržišta su Italija, koja nam je ubedljivo najveći uvoznik, zatim Norveška, Crna Gora, Makedonija.

“Mi dosta zavisimo od situacije na međunarodnom tržištu. Ima pozitivnih pomaka kada je reč o uvozu meda u svetu. EU je veliki svetski uvoznik meda. Kada je reč o izvozu domaćeg meda, tendencije rasta postoje. Prošle godine smo izvezli 3000 tona, što je daleko više u odnosu na prethodne godine. Treba napomenuti i to da je naša izvozna cena meda, veća od svetske izvozne cene. To je u korelaciji sa odličnim kvalitetom meda proizvedenog u Srbiji. Potencijali su daleko veći i treba puno raditi na tome da se još više meda izveze.” – kaže profesor Vlahović.

PROČITAJTE I...  Jedinstvena košnica-crkva, proizvodnja meda i pčelinja klinika

Članovi izdvajaju za pogon

Pogon za preradu meda koji se gradi u Rači i za koji članovi SPOSA izdvajaju novac, trebao bi uozbiljiti čitavo tržište meda. Ali i rešiti dosta problema kada je plasman meda u pitanju, kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, dr Rodoljub Živadinović.

Agrosaveti - Proizvodnja meda u selu Neresnica 02

“Ideja o jedinstvenom pogonu stara je 40 godina, ali tek je sad stigla na realizaciju. Ali tržišne prilike su nas naterale da razmišljamo o tome malo ozbiljnije. Za nekoliko meseci pogon u Rači će biti izgrađen. Naručili smo opremu u vrednosti od 130 hiljada eura. Nedostaje nam još oko 80 hiljada eura za procesnu opremu, i oko 170 hiljada za svu ostalu opremu koja nam je neophodna za pogon. Sve je to jako blizu. Pčelari su pomogli, a pozivam ih i da nastave, kako bismo priču priveli kraju. Da ne prospustimo još jednu sezonu. Morate znati da zbog razlike u ceni svi pčelari zajedno godišnje gube od milion do 3 miliona. Naš pogon će zato plasirati med praktično bez provizije, bez zarade. Naša glavna ideja je da rad pogona bude potpuno javan. 40 kamera 24 sata će pokrivati i online prenosti dešavanja u pogonu.” – ističe dr Rodoljub Živadinović.

PROČITAJTE I...  Sajam stvaralaštva seoskih žena u Novom Sadu

Pčelari će zahvaljujući pogonu biti “svoji na svome”, da ih niko ne obmanjuje, da ne čekaju dugo na isplatu. Pčelar će imati bankarsku garanciju za predat med, ugovori će se morati poštovati, dodaje Živadinović.

Na 37. sajmu pčelara Vojvodine govorilo se i o bolestima pčela. Prisutni su mogli čuti predavanje stručnjaka iz Hrvatske koji su im preneli novine iz EU u vezi sa tom temom.

Prethodni tekstUzgoj ovaca Vitoroga Žuja
Sledeći tekstPrerada u organskoj proizvodnji

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime