Uzgoj ovaca Vitoroga Žuja

Sava Mirosavljev iz Banatske Subotice, jedan je od svega par stotina odgajivača Vitoroge Žuje, autohtone rase ovaca, koja se poslednjih godina, gaji još samo u Južnom Banatu. Retki entuzijasti, poput Save, kažu da već odavno nemaju ekonomsku računicu od njenog uzgoja. Ipak, kako ističu, budu li i oni odustali, toj izuzetno retkoj rasi na ovom podneblju, preti izumiranje.

Vitorogoj žuji preti izumiranje

U danima snimanja priloga, Savine Vitoroge žuje napasale su se napolju i po umerenoj zimskoj kiši. Dokle god mu to vremenski uslovi dozvoljavaju, druži se Mirosavljev sa svojim vunenim ljubimicama. Trudi se da maksimalno iskoristi prirodne blagodeti Deliblatskih pašnjaka. Sava kaže da su tamošnji pašnjaci bogomdani za uzgoj ovaca i goveda, sa preko 130 vrsta livadske trave. Ljubav prema toj rasi ovaca, specifičnih rogova kao kod antilope, Sava gaji od malih nogu. U njihovim objektima, Vitoroga žuja ili Racka ovca, egzistira unazad 150 godina. Na pašnjacima Deliblatske peščare, napasaju se i mnogo duže.

Četiri i po hiljade dinara nedovoljno za genetički resurs

Više je razloga zbog kojih se ovaj poznati banatski stočar bori za opstanak Vitoroge žuje, iako mu to predstavlja prilično skup hobi. Delimičnu krivicu za to što je sve manje stada Vitoroge žuje na banatskim pašnjacima, Mirosavljev pripisuje i nemaru države. Kako nezadovoljno dodaje naš sagovornik, poslednjih godina svojim podsticajnim merama, resorno Ministarstvo udahnulo je život u tu granu stočarstva. Po njegovom mišljenju neopravdano je zanemarila tu autohtonu rasu ovaca. Svega četiri i po hiljade dinara subvencija za nju, jako je malo. Sa druge strane, njegov utisak je da se forsiraju neke druge autohtone rase ovaca. Poput Sjeničke, Karakačanske, Lipske, za koje se iz budžeta izdvaja i do 11 hiljada dinara.

Visoka mlečnost glavni adut „Vitoroge žuje“

Sava Mirosavljev ističe da Vlaška vitoroga žuja spada u red autohtonih rasa ovaca koje igraju važnu ulogu u domaćem ovčarstvu. Od njihovih pozitivnih karakteristika, ovaj ovčar, izdvaja njihovu visoku mlečnost, dobar kvalitet mesa ali nešto nepovoljniji radman. Otkupljivačima stoke je žuja, kako napominje, nedovoljno atraktivna zbog preosetljivosti jagnjadi i njihovog otežanog odgoja. Vunu su poslednjih godina, zbog male potražnje, prinuđeni da bacaju ali su ovčije kiselo mleko uspeli da unovče. Sava kaže da mu svaka ovca dnevno daje oko litar mleka. To je bio jedan od razloga da se sa suprugom upuste i u proizvodnju domaćeg ovčijeg sira, mladog ali i zrelijeg.

Sir od mleka Vitoroge žuje – novi banatski brend

Godišnje umešne ruke njegovih ukućana naprave oko 4 tone sira. Često ni ne stigne do lokalne pijace, pošto se rasproda još na pragu njihovog domaćinstva. Voleli bi, kako kaže Sava, da oni budu začetnici novog brenda iz Južnog Banata, ovčijeg sira od mleka vitorogih žuja. Svestan je da je to dug proces. Često se za Vitorogu žuju, koja spada u genetičke resurse, može čuti da predstavlja prvu kariku u lancu od divlje ovce, bez ikakvog uplitanja nauke u njen uzgoj. Potrebno je odgajiti barem 1.500 grla ove ovce da ne bi izumrla. Trenutna statistika od jedva 1.000 grla u banatskim ovčarnicima je zabrinjavajuća – slažu se i stočari i agrarni stručnjaci.

Prema rečima diplomiranog inženjera stočarstva, Zorana Rajkovića, savetodavca u vršačkoj Poljoprivrednoj stručnoj službi „Agrozavod“, koji prati rad više stotina banatskih domaćina, kaže da će jedna od njihovih misija u narednom periodu biti intenziviranje napora za većom zaštitom vitoroge ili vlaške žuje. Imajući u vidu činjenicu da se na terenu beleži trend rapidnog opadanja broja grla te specifične rase ovaca.

Iskoristiti potencijale Vitoroge žuje

Ovaj stručnjak za stočarstvo, deo je i tima vršačkog Udruženja proizvođača mleka „Kriška“. Oni imaju za cilj da promovišu vredne banatske domaćine. Pre svega proizvođače kravljeg, ovčijeg i kozjeg mleka i sira. Mežutim bave se i važnim pitanjima za očuvanje autohtonih rasa i brendiranja autentičnih proizvoda iz tog dela Srbije. Prema Rajkovićevim rečima, namera im je da popularizuju sireve od mleka vitoroge žuje i da ih zaštite. Na taj način bi doprineli opstanku te rase. Dodajmo na kraju, da se u ovčarniku Save Mirosavljeva, trenutno nalazi svega 54 umatičenih grla Vitoroge žuje. U obližnjem objektu 44 virtemberg ovce, sa čijim uzgojem se, kako nam je iskreno dodao, počeo baviti isključivo zbog ekonomske računice. Nada se da će i njegovi unuci imati prilike da te autentične rase ovaca viđaju i dalje na pašnjacima Deliblatske peščare, a ne samo u zoološkim vrtovima ili u udžbenicima biologije.